Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2011, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Međunarodni dan maternjeg jezika
BEOGRAD, NOVI SAD -
Obrazovanje na maternjem jeziku je neophodno za zaštitu jezičke raznolikosti, koja je osnovni preduslov za političku stabilnost i zaštitu ljudskih prava, rekao je danas ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika.
On je kazao da se svaka država članica Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope zalaže za višejezičnost, koja je sredstvo za očuvanje raznolikosti jezika i kulture na lokalnom, nacionalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i evropskom nivou.
Prema rečima Čiplića, osnovni cilj svake demokratske države su zaštita bogatstva i raznolikosti kulturnog nasleđa.
Čiplić je podsetio na značaj Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima koja ih štiti i promoviše kao ugroženo evropsko nasleđe sa jedne strane, dok sa druge omogućava onima koji govore neke od tih jezika da ga koriste u privatnom, ali i javnom životu.
"Povelja postavlja osnovne ciljeve i principe koje su države obavezne da primene prema svim regionalnim i manjinskim jezicima na svojoj teritoriji, ali i prema svim građanima koji ih koriste", rekao je Čiplić.
Ministar je naveo da Povelja pruža niz konkretnih mera uspostavljenih da bi se olakšalo i ohrabrilo korišćenje određenih jezika u javnom životu.
"Namera je da se osigura da se regionalni i manjinski jezici koriste u obrazovanju i medijima i da se ohrabri njihova upotreba u zakonodavnom i administrativnom kontekstu, ekonomskom i društvenom životu, kulturnim aktivnostima i naučnom radu", rekao je Čiplić.
Prema njegovim rečima, Povelja se zasniva na pristupu u kome se u potpunosti poštuje nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet, ona ne predviđa konkurentski odnos zvaničnih jezika, i regionalnih i manjinskih jezika.
"Ideja negovanja maternjeg jezika nije ideja razdvajanja, nego očuvanja različitosti i njihovo međusobno povezivanja", naglasio je on.
Ministar Čiplić je uručio nagrade učesnicima konkursa za najlepši rad na temu "Moj maternji jezik".
Prvo mesto osvojila je učenica srednje Železničko-tehničke škole Vanja Madov, drugo mesto pripalo je učenici gimnazije "Uroš Predić" iz Pančeva Simoni Brđan, dok je učenica osnovne škole "Đorđe Nastasijević" iz Novog Sada Teodora Belić osvojila treće mesto.
Tokom svečanosti emitovan je i video rad učenika Karlovačke gimnazije pod nazivom "Koliko jezika govoriš, toliko vrediš" (Quot linguas calles, tot homines vales), uz muzičko-scenski program.
Pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja-Hajnrih čestitala je danas praznik Dan maternjeg jezika.
Pokrajinski ombudsman je u saopštenju za javnost podsetila da je kulturnom autonomijom nacionalnim zajednicama u Srbiji garantovano pravo na službenu upotrebu jezika, pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i druga prava u oblasti kulture.
Generalna skupština Uneska je proklamovala Dan maternjeg jezika kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki, u Istočnom Pakistanu (Bangladešu), jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Međunarodni dan maternjeg jezika je Generalna skupština UNESKA uvela 1999. godine kako bi se promovisali jezička i kulturna raznolikost i multilingvizam, a i da bi se sprečilo nestajanje pojedinih jezika. U svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja ovog veka više od polovine će odumreti.
Srpski jezik je daleko od zone rizika, ali nivi jezičke kulture i pismenosti slabi, smatra profesor Mato Pižurica.
Briga o maternjem jeziku i jezičkoj kulturi potreba je svake nacije i svakog društva, jer predstavljaju identitet jednog naroda. Stručnjaci podsećaju na to da se o njima mora voditi, počevši od školskog uzrasta.
Nastavnica u OŠ "Vasa Stajić", Marina Topalović smatra da deca imaju previše obaveza u školi, ali i van nje, da nemaju dovoljno vremena za čitanje , a rešenje vidi u promeni sistema obrazovanja.
"Da imamo stvarno više prostora u školama za čitanje , a ne preletanje sa lekcije na lekciju, sa teksta na tekst, mislim da bismo dobili veće rezultate, mnogo više leksike, više pisanih vežbi koje bismo mogli da pregledamo , pa da im vratimo i da stvarno razumeju u čemu smo pogrešili", kaže nastavnica Topalović.
U prirodi jezika je da se on stalno menja i da prima različite uticaje, ali lingvisti smatraju da ih ne treba prihvatati nekritički. Lingvista Mato Pižurica kaže da se ne plaši poplave anglicizama, jer mladi uvek imaju svoj žargon koji je privremen i prođe.
On smatra da viši nivo kulture podrazumeva i viši nivi jezičke kulture, da ne možemo reći da imamo dobar jezik ukoliko namamo viši nivo kulture i moramo biti uporni da podižemo i jedno i drugo .
Da bi jezik opstao, potrebno je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima. Iako se kaže se da vredimo onoliko koliko jezika govorimo, važno je maternji jezik čuvati, ali i poštovati tuđe jezike.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
