Izvor: RTS, 16.Feb.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matica srpska slavi 183 godine delovanja
Naučno, književno i kulturno društvo Matica srpska, najstarija institucija te vrste u Srbiji, obeležilo 183 godine rada. "Letopis Matice srpske" jedan je od najstarijih književnih časopisa u svetu u kontinuitetu izlazi od 1824. godine.
Uručenjem Zmajeve nagrade Matice srpske pesniku Nebojši Devetaku i besedom o prvom Srbinu doktoru prava Savi Tekeliji (1761-1842), večeras je u Novom Sadu svečano obeležena 183. godišnjica osnivanja i rada Matice, najstarije kulturne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ustanove u Srba.
Posle odavanja pošte preminulim članovima Matice srpske u proteklih godinu dana, Svečanu sednicu je otvorio predsednik Matice akademik Čedomir Popov istakavši da je minula godina bila "naporna ali plodna" za "družestvo" koje stalno raste, dostigavši broj od 1.956 saradnika i 1.500 redovnih članova.
Svih sedam Matičinih odeljenja radilo je intenzivno i kreativno u ostvarivanju svojih projekata a posebna pažnja bila je posvećena onim kapitalnim kao što su "Leksikon pisaca", "Srpska enciklopedija" i "Srpski biografski rečnik" čiji je 4. tom završen i sprema se za štampu, rekao je Popov.
Napisani su i svi članci za prvi tom "Srpske enciklopedije", sa oko 4.000 odrednica na slova A i B, i ako budu otklonjene sve nedoumice o tom projektu "koje su se javile izvan Matičine nadležnosti", mogao bi da se pojavi na jesenjem Sajmu knjiga u Beogradu.
Popov je naglasio da je Matica srpska imala podršku i razumevanje državnih organa i odgovarajućih tela pokrajine, što se pre svega odnosi kako na "skromno, ali koliko toliko uredno" finansiranje njenih aktivnosti, tako i na političku pažnju" ocenivši da je u proteklom periodu "u političkoj, intelektualnoj i duhovnmoj klimi, u našoj kulturnoj pa i političkoj javnosti, jedno demorališuće i razorno shvatanje poprimilo široke i agresivne razmere".
Afirmisanje nacionalnog identiteta se pogrešno shvata
Reč je o "netolerantnim napadima i diskvalifikacijama svake življe aktivnosti na korist nacionalnog i državnog interesa koji se kvalifikuje kao podozriva i ksenofobična, antievropska rabota", kazao je Popov.
U takvoj atmosferi, smatra Popov, "afirmisanje vlastitog nacionalnog identiteta, njegovih interesa i vrednosti, osuđuje se kao hegemonistički nacionalizam i šovinizam, te velikodržavni centralizam, koje sprovode takozvane stare i preživele nacionalne institucije".
"Otuda podršku (Matici srpskoj) odgovornih političkih činilaca republike i pokrajine, smatramo posebno značajnom, nadajući se da ona neće izostati ni u situaciji duboke ekonomske, duhovne i moralne krize koja nas je sustigla", rekao je Popov.
Besedu "Opisanije dobrih dela jednog Arađanina", posvećenu velikom srpskom meceni Tekeliji, jednom od osnivača Matice srpske u Pešti 1826. godine i kasnije Tekelijanuma - doma mnogih srpskih đaka, održao je dr Radoslav Eraković naglasivši da se, zahvaljujući činjenici da je sredinom devedesetih godina minulog veka vraćen deo imovine, "pojavila nada da će Tekelijina zadužbina obnoviti nekadašnji ugled".
Na kraju svečanosti Popov je Devetaku uručio Zmajevu nagradu, a mnogobrojni matičari i gosti su imali priliku da uz obrazloženje žirija čuju i stihove iz nagrađene zbirke "Uzalud tražeći" koja je izašla u izdanju Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" iz Zagreba.
"Letopis Matice srpske" među najstarijim književnim časopisima u svetu
Matica je osnovana 16. februara 1826. godine u Pešti, a prvi zadatak joj je bio da obezbedi redovno izlaženje "Serbskog lepotisa", pokrenutog dve godine ranije.
"Letopis Matice srpske" jedan je od najstarijih književnih časopisa u svetu i u kontinuitetu izlazi od 1824. godine.
Tanak sloj tadašnje čitalačke publike nije mogao da održi časopis, a izdavaču Konstantinu Kaulici priskočili su u pomoć relativno bogati Srbi iz Pešte.
Potpisan je ugovor o osnivanju "Družestva", a za prvog predsednika izabran je advokat Jovan Hadžić. U pomoć su priskočili i pokrovitelji, Tekelija i Jovan Nako.
Sava Tekelija Matici je poklonio zgradu, kasnije nazvanu "Tekelijanum", gde je najpre bilo sedište te ustanove, a kasnije internat za srpske đake.
Matica je 1864. godine preseljena u Novi Sad, u zgradu dobijenu od dobrotvorke Marije Trandafil, i od tada neprekidno, ne računajući ratne periode, deluje kao stub srpske nauke i kulture.
Pitanje statusa rešeno je posebnim zakonom iz 1992. godine, prema kojem je Matica srpska "jedinstveno i samostalno književno, naučno i kulturno društvo kojim upravljaju njeni članovi".
Pored "Letopisa", Matica srpska izdaje i "Jezik danas", šest različitih naučnih zbornika i "Temišvarski zbornik" i radi u sedam naučnih odeljenja.
Kao posebna preduzeća formirane su "Biblioteka Matice srpske" i "Izdavačka delatnost".
