Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2011, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matica srpska obeležila 185. rođendan

NOVI SAD -

Povodom 185. godišnjice osnivanja Matice srpske, večeras je u toj nastarijoj instituciji srpskog naroda održana svečana sednica posvećena jednom od njenih dobrotvora, Savi Tekeliji, rođenom pre tačno dva i po veka, a potom je dodeljena tradicionalna "Zmajeva nagrada", ovoga puta Slobodanu Rakitiću za zbirku pesama "Plamen i rosa".

Goste u svečanoj sali pozdravio je predsednik Matice srpske, akademik Dušan Popov, koji je, nakon minuta ćutanja u znak sećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na preminule članove u proteklih 12 meseci, ukazao na sve ono što je ta ustanova učinila između dve svečane sednice.

Prema rečima Popova, Matica je nastavila svoju prosvetiteljsku, kulturnu i naučnu misiju uprkos oskudnim sredstvima, deleći sudbinu čitave države.

"Oko 87 odsto prihoda dolazi od republike, pokrajine i Grada Novog Sada, ostatak od 13 procenata zarađujemo sami prodajom knjiga i izdavanjem zemljišta i prostorija, nastojeći da održimo kontinuitet u radu svih sedam odeljenja, kao i Biblioteke i Galerije Matice srpske", kazao je akademik.

I u besedi generalnog sekretara Matice prof. dr Dušana Nikolića, posvećenoj 250. godišnjici rođenja Save Popovića Tekelije, bilo je reči o materijalnim teškoćama s kojima se ta ustanova suočava.

"Matica funkcioniše po modelu košnice, koji s jedne strane čine prosvetitelji, a s druge dobrotvori i finansijeri, bez kojih ona ne bi opstala. Država dobrim delom finansira našu delatnost, ali će Matica moći još bolje da ispuni svoju ulogu kada joj se, na osnovu budućeg zakona o restituciji, vrati imovina", istakao je Nikolić.

Generalni sekretar je podsetio da je Matica osnovana 16. februara 1826. godine u Pešti, u tadašnjoj Ugarskoj, što znači da nije mogla da računa na državnu potporu, već na ktitore poput plemića Tekelije, osnoviča "Tekelijanuma" (1838), u kojem je Matica našla svoje utočište sve dok nije preseljena u Novi Sad 1864. godine.



Tradicionalna "Zmajeva nagrada", koju je Skupština Matice srpske ustanovila još 1953. godine za najbolju knjigu pesama napisanu na srpskom jeziku, uručena je Rakitiću u drugom delu svečane sednice.

Odluku žirija obrazložio je prof. dr Mihajlo Pantić, o delu je govorio njegov kolega Slavko Gordić, a na priznanju se, prigodnim govorom, zahvalio laureat.

Proslavi Matice srpske prisustvovali su episkop bački Irinej, episkop jegarski Porfirije, potpredsednica Skupštine Vojvodine Branislava Belić, pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, gradski funkcioneri, brojni naučnici i kulturni poslenici.

Jubilej Matice srpske obeležava se i u Beogradu.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti otvorena je izložba "Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske".



Matica srpska se skoro dva veka uporno razvijala kao velika nacionalna institucija, zahvaljujući naporima hiljada njenih saradnika da bi danas bila, kako je to ranije istakao njen aktuelni predsednik akademik Čedomir Popov, "svojevrstan institut za intelektualnu sintezu, jedinstven u našem narodu i inspirativan i za neke druge narode".

Njeni osnivači, među kojima su bili Jovan Hadžić, Đorđe Stanković, Josif Milovuk, Jovan Demetrović, Gavrilo Bozitovac, Andrija Rozmirović i Petar Rajić smatrali su da treba organizovano raditi na tome da se Srbi nakon viševekovne turske okupacije ponovo uključe u evropske tokove.

Matica je od samog početka svoje delovanje usmerila na predstavljanje srpske kulture u Evropi, a s druge strane na prosvećivanje i evropeizaciju srpskog naroda.

Krajem četvrte decenije 19. veka Matica je počela da prerasta u naučno društvo, pre svega zahvaljujući viziji i materijalnoj podršci tadašnjeg njenog predsednika Save Tekelije.

Godine 1864. MS je iz peštanskog Tekelijanuma preseljena u novosadski Platoneum, a dolazak broda sa knjigama i ostalom Matičinom imovinom u Novom Sadu je oglašen pucanjem prangija i službom u crkvama.

Novi Sad je od tada nazivan Srpska Atina, jer je MS okupljala najobrazovanije i najmudrije ljude svog vremena.

Povodom obeležavanja jubileja, 185. godišnjice Matice srpske u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu otvorena je izložba "Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske" kojom su započeli dani Matice srpske u Beogradu.

Postavka objedinjuje nekoliko celina. Prvu čine osnivači,predsednici i sekretari kojisu aktivno učestvovali u radu Matice srpske. Zatim portreti intelektualnih dobrotvora koji su stručnim znanjem i kreativnošću doprineli aktivnostima Matice srpske, dok poslednju celinu čine dobrotvori,veliki zadužbinari.

U istoriji dugoj 185 godina pominju se 29 predsednika i 21 sekretar. Sačuvani portreti svedočanstvo su njihovih portretskih karakteristika ali i likovnih opredeljenja vremena u kojem su nastajali.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...