Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jun.2009, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matić: Još nije moguće utvrditi cenu pšenice
NOVI SAD - Direktor "Žitovojvodine" Sima Matić izjavio je danas da moraju hitno biti stvoreni uslovi za izvoz viškova pšenice od najmanje 300.000 tona i dodao da se u sadašnjim uslovima još ne može govoriti o ceni hlebnog žita novog roda.
Zbog "neozbiljnog, neodgovornog i nestručnog odnosa" predstavnika države prema proizvodnji pšenice, nekad našeg "najuglednijeg izvoznog brenda", teške posledice trpe i njeni proizvođači i prerađivači, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao je Matić i ocenio da Srbija nema konstantnu i odgovornu politiku u toj oblasti.
Namera države da se "veštačkom, naduvanom cenom" otkupi određene količine je "politički marketing s ciljem da se pokaže kako su neki u tom poslu dobri a drugi (mlinari) zli", ocenio je Matić u izjavi Tanjugu i dodao da bi preko robnih rezervi trebalo otkupiti sav višak pšenice, korektno je plaćajući primarnom proizvođaču.
Da li će to biti učinjeno kroz cenu po kilogramu ili subvencijama, to je već pitanje državne politike ali, u svakom slučaju, "država kao korektivan i odgovoran činilac" morala bi da bude partner primarnom agraru i mlinovima u proizvodnji pšenice kao strateške robe, naglasio je Matić.
Stavovi tog udruženja mlinske i pekarske industrije sa sedištem u Novom Sadu, koje okuplja više desetina najznačajnijih industrijskih kapaciteta o drugih članica iz čitave Srbije, moraju da budu uvažavani istakao je Matić i odbacio izjave ministra poljoprivrede Saše Dragina da mlinari imaju monopol pri određivanju cene pšenice.
"O ceni pšenice nikad se ne razgovara na nivou Udruženja 'Žitovojvodina', ona je u domenu poslovne politike svake naše članice i zavisi od mnogo faktora", kazao je on i objasnio da su neki mlinovi deo velikih sistema, kao što su "Agrokor", "Delta", "MK komerc", "Ju point". Drugi u okviru sistema imaju primarnu proizvodnju, treći imaju pekare ili fabrike testa a pojedini su i izvoznici tako da svako ima svoju politiku cena i "besmislene su tvrdnje o monopolskom ponašanju mlinara", naglasio je Matić.
Podsetivši da su prošle godine mlinari plaćali pšenicu 15 do 16 dinara, što je tada bilo najskuplje u Evropi, kako bi "uz velike napore ali i teške posledice pokušali da pomognemo ratarima", direktor "Žitovojvodine" je napomenuo da su mlinari i tada nazivani monopolistima.
On je ponovo pozvao ministre poljoprivrede i trgovine da se pozabave rešavanjem problema "sive zone" u proizvodnji brašna, napominjući da u Srbiji nelegalno radi oko 400 manjih mlinova koji godišnje samelju više od 300.000 tona pšenice i tako nelojalno konkurišu onima koji posluju legalno.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
