Izvor: Radio 021, 23.Maj.2019, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje šanse za uslovnu kaznu i za lakša krivična dela, zatvori će biti tesni
Srbiji će biti potrebno još nekoliko zatvora ili jedno ostrvo na Dunavu gde bi bili smešteni svi budući osuđenici na kratke kazne zatvora, zbog toga što su u usvojenim izmenama Krivičnog zakonika (KZ) znatno sužene mogućnosti za uslovnu kaznu, kažu iskusni krivičari.
"Danima i mesecima se raspravlja o doživotnom zatovoru kao zameni za najtežu kaznu zatvora, a u Srbiji postoji svega nekoliko desetina osuđenika na maksimalne zatvorske kazne od 40 godina. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sužavanje mogućnosti da se izrekne uslovna kazna umesto zatvorske za veliki broj lakših krivičnih dela nije ni bilo predmet diskusije i prošlo je u paketu sa doživotnim zatvorom. Posledica toga biće hiljade novih osuđenika na kratke kazne zatvora", kaže za Politiku Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda (AKB), koji je skrenuo pažnju javnosti na budući problem sa uslovnom osudom, koja je trenutna najčešća kazna u praksi osnovnih sudova.
Ako bi petorica osamnaestogodišnjaka obila frižider sa sladoledom i ukrala sladoled, sva petorica bi morala u zatvor, navodi Tintor, jer to se kvalifikuje kao krivično delo teške krađe i sada nema mogućnosti za uslovnu osudu. Isti je slučaj i ako samo pokušaju da obiju trafiku.
"Sudu će biti žao što ih šalje u zatvor, ali moraće po zakonu. Krivični zakonik sada obavezuje sud da izriče kratke kazne zatvora za najlakša krivična dela. U javnosti se vrlo malo zna da je izmenama KZ-a znatno sužen krug krivičnih dela za koja se može izreći uslovna osuda. Za razliku od doživotnog zatvora, koji će možda biti izrečen u nekoliko desetina slučajeva, uslovna osuda je do sada bila izricana u 60 odsto slučajeva i to najčešće građanima koji se prvi i poslednji put nađu pred sudom. Sasvim je izvesno da će sudovi izricati veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora. Građanin mora imati šansu da se u slučaju lakših krivičnih dela resocijalizuje bez odlaska u zatvor. Predloženim izmenama, ova šansa se u prevelikoj meri sužava", smatra Tintor.
Upozorava da će ovakvo pooštravanje kaznene politike dovesti do toga da veliki broj mladih ljudi odlakom u zatvor neminovno postane deo kriminalnog miljea.
Najnovije izmene u Krivičnom zakoniku promenile su i član 66 i to stavove dva i tri koji su tačno određivali za koja dela se ne može izreći uslovna osuda. Do sada je važilo da uslovna osuda nije moguća u dva slučaja: za krivična dela za koja se može izreći deset ili više godina zatvora i ako nije prošlo pet godina od osude na kaznu zatvora za umišljajno krivično delo.
"To u praksi znači da, kad sud hoće da izrekne uslovnu osudu, on proverava dve stvari - prvo da li se može izreći deset godina za to delo i drugo da li je optuženi ranije osuđen na zatvor za umišljajno krivično delo i da li je od te kazne proteklo pet godina. Sada je u stavu dva reč 'deset' zamenjena rečju 'osam' tako da od sada uslovna osuda nije moguća za krivična dela za koja se može izreći osam godina zatvora", kaže Tintor.
To su odredbe koje će "potkačiti" više hiljada građana koji će u budućnosti prvi i jedini put izvršiti lakše krivično delo.
"Uslovna osuda daje šansu da se osuđenik popravi bez zatvora. Ako ih šaljemo na kratke kazne zatvora jer zakon sudu vezuje ruke da mora da izriče kratkotrajne zatvorske kazne, onda ćemo opet imati gomilu zatvorenika i nećemo imati efekte resocijalizacije", smatra sagovornik Politike.
Krivičari ukazuju i na ranije izmene KZ-a kojima je zabranjeno ublaživanje kazne ispod minimuma za čitavu lepezu krivičnih dela, kao i na nekritički pritisak javnosti da se kaznena politika pošto-poto pooštri. To će Srbiju, upozoravaju, koštati izgradnje novih zatvora, iako je već u vrhu po broju zatvorenika u odnosu na broj stanovnika.
Naime stopa počinilaca krivičnih dela na uslovnoj slobodi u Srbiji iznosi 24,4 osobe na 100.000 stanovnika, što je najniži procenat među 41 evropskom državom koja je učestvovala u istraživanju. S druge strane, stopa zatvorske populacije u Srbiji je 154 na 100.000 stanovnika i mnogo je veća od evropskog srednjeg indikatora (103 na 100.000 stanovnika).
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
