Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Feb.2009, 18:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malešević: Prvo analiza, pa tek onda đubrenje

NOVI SAD - Dr Miroslav Malešević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nakon obrađenih podataka o stanju pšenice u Srbiji, izjavio je da je potrebno hitno izvršiti analizu zemljišta i proveru količine mobilnog azota, da se ne bi napamet trošilo skupo mineralno đubrivo, javlja "Agropres".

"Ove godine prihranjivanje ima mnogo veći značaj nego u normalnim godinama, jer jesenas nije upotrebljeno onoliko NPK đubriva koliko je trebalo, pa prihranjivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << treba sada to da nadoknadi", kaže malešević.

" Savetujem proizvođačima da obave analizu, a to sve stručne službe u Vojvodini i Srbiji mogu da urade i oni će dati tačnu preporuku svakom proizvođaču za prihranjivanje. Vreme prihranjivanja trebalo bi ove godine da započne mnogo ranije nego prethodnih godina, jer je na osnovu probnih analiza zaključeno da je sadržaj azota manji, da su potrebe za azotom veće i da će prosečna količina po hektaru biti negde između osamdeset i sto kilograma", savetuje on.

Prihranjivanje valja početi čim vremenski uslovi dozvole, a da se završi do početka marta. To će biti ključna agrotehnička mera za ovogodišnju proizvodnju, tvrdi dr Malešević.

"Bilo bi dobro da je zima u punom jeku, da ima puno snega i da su temperature ispod nule, pa da tako pšenica miruje, a da onog trenutka kada temperature dostignu pet stepeni iznad nule i tu se stabilizuju - započne vegetacija", dodaje on.

Mrazevi nisu napravili štetu

Svako povećanje temperature pšenci ne odgovara. Čak i manji mrazevi sada mogu da ugroze lisnu masu, jer ona sa povećanjem temperature gubi otpornost prema niskim temperaturama.

Inače, pšenica je dobro razvijena ušla u zimu, mrazevi koji su bili nisu napravili veće štete. Ali posle ovog otopljenja, ako bi nastupilo ponovno veće zahlađenje, od minus sedam-osam stepeni, to bi moglo naneti veću štetu usevima.

Poželjno još snega

"Bilo bi dobro kada bi došao još jedan talas snega, jer je i zemljište suvo ispod šezdeset centimetara. Na devedeset centimetara uopšte nema vlage, pa će to sigurno biti problem i za jare kulture, a isto tako može biti i za ozime", kaže Malešević.

Proletnje potrebe za mineralnim đubrivom u Srbiji su oko 400.000 tona, ali se, prema evidenciji trgovaca, na lageru nalazi svega 200.000 tona različitih vrsta - najmanje uree.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...