Izvor: Radio 021, 14.Dec.2019, 23:05

Ljudi koji se bave čuvanjem dece i čišćenjem kuća nevidljivi za tržište rada

Čuvanjem dece, čišćenjem stanova i manjim kućnim popravkama u Srbiji se bavi oko 17.500 ljudi – prema zvaničnoj evidenciji.

U sivoj zoni ih je nekoliko puta više, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomskoj razvoj i predlažu pojednostavljeni model za njihovu prijavu na penziono i zdravstveno osiguranje, izveštava RTS.

Kad nam u životu izmakne udobna stolica, trbuhom za kruhom, bez mnogo pitanja prihvataju se poslovi bez socijalnog osiguranja. Nataša >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Lalić već deset godina zarađuje tako što kuva i sprema stanove. Može da računa na dobru zaradu, ali ne i na penziono i zdravstveno osiguranje.

"Ljudima treba trenutno novac i onda se u tom momentu baziraju na ono što im je potrebno. Nažalost, nisu svi u mogućnosti da biraju ono što je u budućnosti dobro, tako da svi radimo poslove koji su nam trenutno potrebni", kaže za RTS Nataša Lalić.

Kućnim poslovima i čuvanjem dece uglavnom se bave žene iz takozvanih osetljivih grupa. U manjoj meri na taj način zarađuju studenti, oni koji popunjavaju kućni budžet ili slobodno vreme do novog posla.

"Najviše rade mame, odnosno žene koje imaju decu i samohrane majke, jer njima je jako bitno da imaju slobodno vreme da mogu da provode sa decom, a da pritom zarade i da mogu i da žive od toga", ističe Dragana Jovčić, iz platforme "Uradi-zaradi".

Zaposleni na sajtu koji spaja stotinak radnika sa nekoliko hiljada klijenata kažu da bi elektronska prijava na PIO uvela red u oblast kućnih poslova, jer bi obe strane imale evidenciju o tome sa kim sarađuju. U NALED-u posebno ističu korist za državu kroz naplatu poreza. Predlažu da prijava po radniku dnevno košta 300 dinara, bez obzira na visinu dnevnice.

"Mislim da bi svako bio voljan da plati taj iznos ili da bude dogovor između poslodavca i angažovanog lica da se podeli taj trošak na dnevnom nivou kako bi sa jedne strane poslodavac radio legalno i bio u legalnim tokovima, a sa druge strane kako bi ta radnica ostvarila svoja prava, imala pravo na zdravstveno i penzijsko osiguranje", navodi Irena Đorđević, istraživač NALED-a.

U Ministartvu za rad, boračka i socijalna pitanja nisu hteli da govore za RTS o ovoj temi. Stučnjaci smatraju da takav model može biti korak napred za ekonomska prava radnika. Ne i za osnaživanje socijalnog položaja, jer je važno da se zdravstveno osiguranje odnosi na duži period u odnosu na period angažovanja.

Vest u originalu pročitajte na sajtu Radio-televizije Srbije.

Autor: RTS

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.