Izvor: Press, 02.Okt.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje narkomanije na Ceru, ali bez lopatanja
Uz blagoslov vladike šabačkog Lavrentija, sutra se na obroncima Cera, u selu Cikote, otvara radno-rehabilitacioni centar za zavisnike. Projekat je realizovalo Udruženje građana za borbu protiv narkomanije „Svetlost" iz Novog Sada, a uoči samog otvaranja u kampu je već desetak štićenika i instruktora
Prema rečima Jelene Dragićević, potpredsednice UO ovog udruženja, zamišljeno je da program traje od jedne do tri godine.
- Odlučili >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << smo se da kamp bude u Cikotama, jer je praksa pokazala da je dobro da polaznici programa budu udaljeni od grada u kome žive - objašnjava ona. - Program obuhvata radnu terapiju sa zavisnicima, obradu zemlje, rad sa životinjama, radionice za izradu predmeta i slično. Momci će u kampu imati priliku da proučavaju jevanđelje i da se uče molitvi. U naš program smo uključili i psihijatra, specijalistu za oblast bolesti zavisnosti, i psihologa koji će razgovarati sa štićenicima. Cilj programa su sveobuhvatne promene i pronalaženja smisla u životu svakog pojedinca.
Inače, kamp je osnovan po uzoru na druge radno-duhovne centre i zajednice, poput projekta „Zemlje živih" Srpske pravoslavne crkve, „Raskršća" ili projekta „Ćinakolo" Katoličke crkve, koji ostvaruju dobre rezultate. Prema statističkim podacima, procenat zalečenja u njima premašuje 50 odsto, što dovoljno govori o značaju i ovog projekta.
Centar u Cikotama podseća na seosko gazdinstvo u povoju. Čine ga tri kuće kapaciteta 25 do 30 ležaja, pomoćne prostorije i dva i po hektara obradive zemlje. U prostranoj trpezariji, u kojoj se na „smederevcu" kuvaju đakonije za predstojeću svečanost, zatekli smo užurbanost i uzbuđenje. U toku su završni radovi, a dolazak crkvenih velikodostojnika svi željno iščekuju.
Instruktor u kampu Nenad K., takođe bivši zavisnik, kaže nam da je i sam prošao kroz iskustvo rehabilitacionog centra i tvrdi kroz osmeh:
- Nema ti, brate, izlaska iz tog đavola dokle god sam ne odlučiš da mu se odupreš, što je mukotrpna i teška rabota, a bez kampa, molitve i promene poimanja svakodnevnih obaveza mislim da je gotovo nemoguće. Kako je ulazak u našu zajednicu na dobrovoljnoj bazi, naši momci sami pristaju na pravila ponašanja poput ustajanja u 6.30 izjutra, molitve, radne terapije, grupnih razgovora sa lekarima, pisanja dnevnika i sličnih stvari - veli instruktor.
Projekat je realizovan uz pomoć vlade Vojvodine, pre svega Sekretarijata za socijalnu politiku i demografiju, kao i Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu, ali i ogromnim samopregorom članova udruženja i brojnih donatora. Ipak, pomoć je izostala od onih od kojih se, možda, i najviše očekivalo.
- Zahvaljujući ogromnom trudu, uspeli smo da za svega šest meseci opremio ceo kamp, privedemo ga nameni i obezbedimo kadrovsku i tehničku infrastrukturu - kaže Teodora Ž. Janković, predsednica udruženja. - Međutim, ono što nas je neprijatno iznenadilo je činjenica da je Ministarstvo pravde i tužilaštvo, kojima smo se takođe obraćali za pomoć, reagovalo negativno. Iako su državnom sekretaru Slobodanu Homenu i ministarki Snežani Malović „puna usta" priča na temu ubranih sredstava oduzetih od ljudi koji trguju i puštaju u promet narkotike, na naše molbe da nam baš na osnovu Zakona o oduzimanju imovine stečene prodajom narkotika udele koji dinar za kupovinu hrane, ogreva za predstojeću zimu, automobila koji je potreban za neometano funkcionisanje kampa, nismo dobili nikakvu pomoć. Pomoćnik ministra pravde Slobodan Bošković nam je u više navrata rekao da nema zakonskih mogućnosti da nam pomogne. I to baš nama, članovima udruženja, upravo onima koji su mesecima i godinama najviše siromašili upravo blagodareći tim istim narko-dilerima! To je, naprosto, cinizam!
