Izvor: Radio 021, 11.Okt.2016, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Laka mala" premijerno u Novosadskom pozorištu 15. oktobra
Prva premijera u ovoj sezoni Novosadskog pozorišta/Ujvideki szinhaz biće "Laka mala" autorskog dvojca Laslo Silađi/Bela Zerkovič.
Režira je Radoslav Milenković, a premijerno će pred publikom biti 15. oktobra, od 19 sati.
Igraju: Atila Giric, Stanislava Orlović, Zoltan Širmer, Livia Banka, Judit Laslo, Atila Mađar, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Atila Nemet, Silvia Križan, Terezia Figura, Melinda Šimon, Gabriela Crnković, Mina Pavlica i Robert Ožvar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
"Laka mala" poznata je peštanska opereta s početka 20-ih godina prošlog veka. To je priča o ljubavi i želji za poznanstvom i slavom, priča o devojci koja je spremna sve da uradi kako bi stigla na vrh. Iako je u originalnom tekstu Lasla Silađija u pitanju Budimpešta, reditelj ovu, gotovo naturalistički prikazanu sredinu, pretvara u tipičan kraj jugoslovenskih šezdesetih godina, sa radnicima, egzistencijama na ivici novčane krize, veselim likovima iz kraja, ljudima koji imaju snove i koji hoće da ih ostvare... U oslikavanju atmosfere šezdesetih pomoći će rearanžirana muzika Bele Zerkoviča, u obradi Davida Klema.
"Pomerili smo priču sa dvadesetih na kraj pedesetih, početak šezdesetih godina prošlog veka jer mi se učinilo da bi ta socijalna napetost između aristokratije i proletarijata u to vreme u Pešti mogla da bude preopšta. Ovde je reč o izgubljenoj nostalgiji, sećanju na prošlost, na izgubljeni raj, sećanju na "sveto siromaštvo" - a nas je život naučio da to i nije baš tako. Taj konflikt danas kod nas prepoznajemo vrlo konkretno i vrlo vulgarno i baš zato nisam hteo da pričam priču o tajkunima i starletama, već o tom raju mogućnosti, o raju zvanom prvi sudar sa svetom. I muziku smo tako prebacili u godine tvista i sfinga", kaže reditelj Radoslav Milenković.
"Naša junakinja iz naslova operete ne pristaje na dvorište iz kojeg je potekla, ali ni na palatu koja joj se nudi i to je najslobodniji mogući čin. Ona odlazi sa koferem, stoji na nekoj železničkoj stanici... To mi danas nedostaje, to da se negde ode i počne nešto novo. Ali nema novog, nema drugog mesta jer je sve toliko isto. Čovek koji danas uzme kofer i krene - paradoksalna je slika. Utopijska slika nedostižne slobode jer su nesagledivi mehanizmi kojim nas bogati drže siromašnima", navodi Milenković.
Autor: 021.rs/ foto: Elvira Kakusi
.jpg)
