Izvor: Radio 021, 21.Jul.2020, 17:08
Kriviti roditelje u slučaju pretučenog deteta sa teškoćama u razvoju diskriminatorno, "jedini odgovorni policajci"
"Pretučeni mladić i njegova porodica treba da dobiju sve pohvale i podršku jer su imali dovoljno energije i hrabrosti da u društvu koje je prepuno predrasuda i diskriminatorno prema osobama sa invaliditetom osnaže mladića da sam vozi bicikl i provodi vreme u gradu", priča za 021 Lazar Stefanović iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MIDR-S), a u vezi sa slučajem mladića sa teškoćama u razvoju koga je policija pretukla na protestu u Novom Sadu, 8. jula.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />Kada se u medijima pojavila ova priča, ispratili su je i komentari koji sugerišu da je krivica roditelja što su "dozvolili mladiću u tom stanju da se kreće bez nadzora" i koji pozivaju na odgovornost roditelja, relativizujući tako ulogu policijskih službenika u ovom nasilnom incidentu.
"Pre svega, treba raščistiti sa pitanjem odgovornosti i jasno i glasno reći da su jedini odgovorni u ovoj situaciji policajci koji su na brutalan način napali potpuno nedužnog građanina. Brutalnom reakcijom su ne samo prekoračili policijska ovlašćenja već je barem jedan od njih najverovatnije počinio krivično delo mučenja i zlostavljanja, što će sud utvrditi", kaže Stefanović za 021.
Ističe da svi slučajevi policijske brutalnosti moraju biti procesuirani i adekvatno kažnjeni, "pre svega da drugi policajci ne bi to isto činili".
"Žrtve treba da dobiju odgovarajuću kompenzaciju i tretmane kako bi nastavili sa svojim životima sa što manjim posledicama. Praksa međunarodnih mehanizama za ljudska prava je takva da se invaliditet uzima kao element koji doprinosi ranjivosti žrtve, što bi trebalo da bude otežavajuća okolnost za počinioca. Slično je kada su žrtve krivičnih dela deca, stare osobe, ili trudne žene. Nisam stručan da tvrdim da li bi prebijanje moglo da utiče na mladića sa snimka gore nego na nekog drugog, ali znam da žrtve nasilnih krivičnih dela mogu imati jako ozbiljne i dugotrajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje", navodi sagovornik 021.
Još jednom skreće pažnju na diskriminatoran odnos prema osobama sa intelektualnim invaliditetom koje treba i mogu da budu deo zajednice.
"Osnaživanje mladih osoba sa invaliditetom je ključno za kvalitet njihovog života, a osamostaljivanje je cilj osnaživanja. Treba uzeti u obzir da država ima obavezu da pruža usluge i podršku kako bi osobe sa intelektualnim invaliditetom mogle da dostignu svoj pun potencijal i žive samostalno u obimu i na način koji im odgovara. Samostalan život ne znači samotnjački život, već način življenja u kojem osoba ima kontrolu nad sobom, počevši od trivijalnih, svakodnevnih aktivnosti poput ispijanja kafe sa društvom, vožnje bicikle ili šetnje. Nažalost, mnoge osobe sa invaliditetom se nikada ne osnaže dovoljno što zbog društvenih, što zbog formalnih, strukturnih prepreka", objašnjava Stefanović.
Ovo je, smatra, posebno izraženo kod ljudi koji žive u institucijama, zbog čega se smatra da institucionalizacija ljudi zbog njihovog invaliditeta predstavlja diskriminaciju. Naglašava da društvo mora da prestane da razmišlja o ljudima sa intelektualnim invaliditetom kao nesposobnim osobama koje treba maksimalno ograničiti i zaštititi.
"Postoje dokazi da osnažene osobe sa intelektualnim invaliditetom, koje žive u zajednici imaju znatno manji rizik da postanu žrtve zlostavljanja i nasilja od onih koji su pod starateljstvom i žive u institucijama. Štićenički odnos, zapravo potpuno sputava osobu da razvije svoje potencijale bez obzira da li ima invaliditet ili ne", kaže Stefanović.
Sagovornik 021 smatra da je neophodno podrškom za život u otvorenoj zajednici i podrškom u donošenju odluka omogućiti da osobe sa intelektualnim invaliditetom uspostave kontrolu nad svojim životima.
"Na kraju krajeva svako treba da ima pravo na grešku i to je najbolji način učenja za mnoge od nas. Društvo mora da razume da svi imamo ista prava, a treba početi od najranijeg doba - svaki roditelj bi trebalo da bude srećan ako je sa njegovim detetom u odeljenju ili grupi i dete sa invaliditetom. Istraživanja su pokazala da deca koja nemaju invaliditet imaju velike benefite od provođenja vremena sa decom koja ga imaju. Ona se uče solidarnosti i postaju bolji ljudi koji mare za članove svoje zajednice", zaključuje Stefanović.
Advokat porodice mladića, Vladimir Beljanski, prethodno je za 021 ispričao da mladić koji je pretučen "u svojoj rutini vozi bicikl svakog dana po gradu".
"Nažalost, našao se na mestu koje nije bilo dobro za njega, ali to ne daje policiji pravo da reaguje na način na koji je reagovala. Naneli su mu telesne povrede i ugrozili njegovo već ugroženo duševno stanje", naveo je Beljanski za 021.rs (opširnije OVDE).
Podsetimo, krivična prijava podneta protiv jednog od tri policajca koji su učestvovali u ovom incidentu. Inspektor Slobodan Drmanac prethodno je već prijavljivan zbog brutalnosti za šta nije odgovarao. On je pre pet godina dobio priznanje "Heroj Novog Sada" jer je van dužnosti uhapsio pljačkaša na Novom naselju. Posle te nagrade unapređen je u prvog čoveka novosadskog Odeljenja kriminalističke policije.
U Novom Sadu je, u prethodnih sedam dana, održano i dva protesta čiji su glavni zahtevi bili procesuiranje Drmanca, ali i objavljivanje imena druga dva službenika koji su učestvovali u napadu.
"Moramo da tražimo da takvi ljudi budu procesuirani brzo i efikasno, ali to se neće desiti ako mi ne budemo na ovakav način vršili pritisak. Što je manje policije na našim ulicama, to smo bezbedniji", rekao je na jučerašnjem skupu aktivista Nemanja Pantović.
O ovom incidentu se skoro dve nedelje ne oglašavaju ni novosadska policija, ni direktor policije Vladimir Rebić, a ni niko od nadležnih.
Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
