Izvor: Radio 021, 10.Sep.2014, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kremacija sve popularnija Novosađanima
Nedostatak grobnih mesta u prigradskim naseljima dovelo je do potrebe da se sve više sahrana obavlja u Novom Sadu.
Iako će grobnih mesta biti za još dvadesetak godina, u "Lisju" za 021 napominju da je groblje sve tesnije i da se javlja povećana tražnja za kremiranjem pokojnika.
Od 2004. godine, kada je otvoren novosadski krematorijum, do sada je bilo 3.386 kremiranja. Godišnje ih se obavi oko 328, što je, u proseku, jedna kremacija dnevno, podaci su kojima raspolaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << "Lisje".
"Pokazalo se da postoji tendencija rasta broja kremiranih na našim prostorima i da je potrebno izgraditi još jedan, s obzirom, da je do 2004. godine, krematorijum postojao samo u Beogradu. Kapacitet novosadskog krematorijuma je 1.800 kremacija godišnje, a on ima sve potrebne sadržaje u skladu sa propisanim normama. Na osnovu želje preminulog, njegovog bračnog druga ili drugog srodnika, pepeo preminulog može biti stavljen u urnu koja se smešta u kolumbarijum, rozarijum, pohranjuje u grob/grobnicu ili se pepeo rasipa u Vrtu sećanja", navode u "Lisju", sa napomenom da, po Zakonu o sahranjivanju i grobljima, u našoj zemlji za sada nije dozvoljeno odnošenje urni kući, niti rasipanje pepela van groblja.
Kremacija duplo jeftinija od klasične sahrane
Slavica T. iz Novog Sada kremirala je svog dedu u februaru prošle godine, a kako kaže, obavljeno je na njegov lični zahtev. "Nisam se protivila njegovoj želji, jer je jasno naglasio da, poput svog brata, želi da bude kremiran. Nije želeo da nečija obaveza bude da brine o grobu, čisti i donosi cveće", kaže Slavica, čija je takođe želja da bude kremirana.
Maja Nikolić iz Udruženja krematista Oganj kaže za 021 da su prednosti kremacije brojne, ali se pre svega zasnivaju na očuvanju zemljišta, koje se može koristiti u mnogo bolje svrhe, iako su groblja skučena.
"Gužve su na većini grobalja u Srbiji, a zbog toga se prave urbanistički planovi proširenja gradova. Problem se, međutim, javlja jer se ta proširenja gradova obavljaju prema njivama i obradivim zemljištima, čime se ona uništavaju i njihova primarna funkcija se gubi. Obradivo zemljište ima bolju namenu - za izgradnju parkova, škola, pa i tržnih centara. Ono je i od velike ekonomske vrednosti, naročito ako ga ostavljate svojoj deci. U nekim manjim mestima, ljudi prodaju svoje njive kao grobnice, iako se na toj zemlji, na primer, gaji voće i povrće", kaže Nikolićeva i dodaje da su ostale prednosti ekološke, ekonomske i zdravstvene prirode.
Naime, kako kaže Nikolićeva a potvrđuju u "Lisju", postupak kremacije je skoro duplo jeftiniji u odnosu na postupak klasične sahrane, a uštedi se i kada dođe vreme za planiranu ekshumaciju starih grobnih mesta.
"Kod kremacije ne postoji ekshumacija i troškovi saniranja starih grobnih mesta, kako bi ona mogla kasnije da se ponovo koriste. Održavanje urne nije komplikovan i skup postupak. Kremacija se javlja kao dobro rešenje za osobe koje nemaju porodicu, tj. nekoga ko će ga sahraniti i, eventualno, platiti sahranu, jer kao postupak nije sraman i bespošten. Ne postoji bojazan da će osoba biti sahranjena anonimno, 'po postupku' što je čest slučaj kada govorimo o klasičnim sahranama", kaže sekretarka Udruženja krematista "Oganj" Maja Nikolić.
Kada je reč o proceduri, iz "Lisja" poručuju na kremiranje se čeka najduže od tri do pet dana, a potrebno je da je osoba izrazila želju da, nakon smrti, bude kremirana.
"Od dokumenata, potrebna je potvrda o smrti, koju izdaje lekar, izvod iz knjige umrlih, potvrda o grobnom mestu i to u slučaju da se urna pohranjuje u drugom gradu. Kada za života ostane zabeležena izjava o poslednjoj želji za ispraćaj i kremaciju, nikakav se dodatni dokument ne ispunjava prilikom kremacije. Zahtev za kremaciju ne ispunjavaju ni bračni parovi, a u slučaju da deca traže uslugu kremacije za roditelja, pišu izjavu koja se overava u Mesnoj zajednicu ili Sudu", kažu u "Lisju". Cena same procedure je 8.530 dinara, bez prateće procedure, a pohrana urne je 1.515 dinara.
Pritisak crkve i sredine izražen u Novom Sadu
Maja Nikolić iz Udruženja krematista "Oganj" kaže za 021 da se ljudi često zbog pritiska tradicionalne, osuđujuće okoline, kao i crkve, ne odlučuju za kremaciju.
"Pritisak crkve, koja vodi negativnu kampanju, stvara veliki problem. Nekad osoba želi da bude kremirana, ali zbog pritiska tradicionalne okoline, porodice i viđenja crkve menja svoje mišljenje. U Novom Sadu je to čak karakteristična pojava, pošto je na snazi odluka da je sveštenicima zabranjeno da drže opela. Zbog toga ne bude toliki broj kremacija koliko smo očekivali i koliko ih je, na primer, u Beogradu. Kremacija se ne propagira dovoljno kao postupak, a i ljudi ne razmišljaju preterano unapred o svom životu, pa tako ni o onom zagrobnom. Malo ljudi je osigurano, nismo navikli ni decu da pripremamo za školu, a kamoli za ovakve situacije. Posle se ljudi nađu u čudu zbog cena, mesta sahranjivanja...", kaže Nikolićeva. (Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
