Izvor: Vesti-online.com, 23.Apr.2010, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Korto Malteze u Novom Sadu

Jedan od omiljenih strip likova svih vremena, mislilac i ljubitelj okultnog, Korto Malteze, već godinama ne prestaje da oduševljava strip publiku svojom nenametljivom harizmom i neverovatnim osećajem za uspešnu avanturu i socijalnu pravdu. Zahvaljujući Festivalu filma i medija "Cinema City", publika će prvi put moći da vidi čak pet animiranih avantura ovog heroja potlačenih, koje će biti prikazane u okviru selekcije "Animatrix".

Ova ostvarenja, na tragu specifičnog poteza >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Hugo Prata i melanholično-mističnih priča čijih je Korto Malteze simbol, predstaviće filmskoj publici, ali i obožavaocima stripa, najmisterioznijeg strip junaka dvadesetog veka i na velikom platnu. Njegove avanture, isprepletane brojnim stvarnim istorijskim figurama, čine ovog fiktivnog junaka stvarnim i bezvremenim herojem svih generacija.

U svet Korta Maltezea uvešće nas film, "Balada o slanom moru“, Ričarda Dantoa i Lajama Sorija, u kom će naš junak zaploviti Južnim Pacifikom, neposredno pred Prvi svetski rat, zajedno sa krijumčarima i svojim vernim prijateljem Raspućinom.

Fantastično putovanje će se nastaviti putem Karipskog arhipelaga, u rediteljskom ostvarenju Dantoa i Sorija, "Pod znakom jarca“.

Korto će nas 1915. godine odvesti u Evropu, u sam centar ratnog konflikta u filmu "Kelti“ istog rediteljskog dvojca, gde će jedva izvući živu glavu iz zagrljaja misterioznih žena i halapljivih lopova.

Nakon ovoga, kultni lik će se početkom revolucionarne 1918. zateći u samom središtu Građanskog rata u Rusiji, u filmu Paskala Morelija "Korto Malteze u Sibiru“. Susrevši se ponovo sa Raspućinom, započeće poteru za zlatom koje se prenosi vozovima po beskrajno dugim i zavejanim sibirskim prugama.

Naše putešestvije s Kortom završićemo u Turskoj 1921. godine, u filmu "Zlatna kuća Samarkanda“ Ričarda Dantoa i Lajama Sorija, u potrazi za blagom drevnog kralja Persije, Kira.

Selektor Animatrixa ove godine je Aleksa Gajić, reditelj prvog srpskog dugometražnog animiranog filma "Technotise - Edit i ja“, koji je prošle godine na "Cinema City" festivalu osvojio publiku kao i dva priznanja, za poseban doprinos razvoju srpske kinematografije, kao i specijalno priznanje publike za najbolji film.

Imao sam priliku da čitam intervju sa Paskalom Morelijem, režiserom i animatorom jednog od filmova o Kortu Maltezeu, koji će biti prikazan na festivalu. Paskal kaže da im je najveći izazov bio da uhvate tu hemiju i taj ritam koji ima strip. Na osnovu nekih komentara koje sam vremenom načuo , izgleda da su u tome i uspeli.

Oni koji vole Korta kažu: "Film je tako poetičan, u tako lepom tempu. "Oni koji ga ne vole kažu: "Film je dosadan i spor." Korto zaista na najbolji način krši sve tekovine koje nam je nametala američka komercijalna produkcija. Neko će reći: "Ovo je scenaristička antiestetika”, a neki će reći: "Da, ali i kao takva- to je estetika". Sva sreća, pa smo svi različiti, te je ovaj svet, a i kultura, nešto nedokučivo i uvek sveže.

Zato, evo nekih klasičnih priča, ispričanih u modernoj adaptaciji, a da to ipak bude onaj Korto kakvog ga svi znamo.

Nastavak na Vesti-online.com...