Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Dec.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija o klimi u Kopenhagenu
KOPENHAGEN - U Kopenhagenu je danas počela svetska konferencija o klimatskim promenama na kojoj će tokom dve sledeće nedelje delegacije 192 zemlje voditi razgovore o novom sporazumu o merama koje će njihove vlade preduzeti u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagađenja atmosfere.
Očekuje da na konferenciji bude postignut dogovor koji bi zamenio Protokol iz Kjota.
De Ber:Vreme je za donošenje odluka
Vreme je isteklo. Posle dve godine pregovaranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << došao je trenutak za donošenje odluka, izjavio je danas izvršni sekretar Ujedinjenih nacija za klimatske promene Ivo de Ber, otvarajući u Kopenhagenu najveću klimatsku konferenciju u istoriji.
Domaćin konferencije, premijer Danske Lars Loke Rasmusen je na otvaranju pozvao na donošenje "teških, ali neophodnih rešenja" za postizanje "zajedničkog pristupa problemu globalnog zagrevanja".
On je podvukao da u svetu postoji "politička odlučnost bez presedana" za zaustavljanje povišenja temperatura na našoj planeti i pozvao "da se ta ogromna mogućnost ne propusti".
Ministar Danske za klimu Koni Hedegard, koja predsedava samitom, ukazala je da će "svako pozitivno obećanje za smanjenje emisija poboljšati naše šanse da ostanemo ispod cilja za povećanje temperatura od dva stepena Celzijusa, ali, kao što svi vrlo dobro znamo, još nismo blizu tog cilja".
Zvaničnici UN poručuju da emisije štetnih gasova u atmosferu mora da bude smanjena kako bi se izbegla opasnost od porasta temperature na Zemlji.
Svetska služba Bi-Bi-Si objavila je rezultate istraživanja prema kojem 64 odsto stanovnika na planeti smatra da su klimatske promene izuzetno ozbiljan problem.
To je za 20 odsto više ljudi nego u anketi sprovedenoj pre 10 godina.
Takođe, istraživanje pokazuje da vlade zemalja širom sveta imaju podršku 60 odsto populacije da potroše više novca kako bi se uhvatile u koštac sa ovim problemom.
Ali, prema istraživanju BBC, u Americi i Kini koje su dva najveća zagađivača na planeti, zabrinutost stanovništva zbog klimatskih promena je opala.
Kopenhagen će tokom naredne dve nedelje biti stecište delegata iz više od 190 država.
Pred učesnicima konferencije stoji težak zadatak da usaglase pozicije zemalja kako bi se postigao dogovor o smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte za 25-40 odsto do 2020. i za 50 odsto do 2050, što bi omogućilo da se globalno zagrevanje ograniči za dva stepena Celzijusa i izbegnu katastrofalne posledice.
Takav cilj bi trebalo da se nađe u novom međunarodnom sporazumu koji će zameniti Protokol iz Kjota iz 1997. čija važnost ističe 2012.
Ali, uprkos nadama i nagađanjima, među zemljama učesnicama međunarodne klimatske konferencije u danskoj prestonici postoje duboke razlike koje korene vuku ne iz Kjota, već još od početka ovog procesa začetog pre sedamnaest godina u Rio de Žaneiru.
Na Konferenciji će, zajedno sa zemljama jugoistočne Evrope, nastupiti i naša zemlja.
U statusu posmatrača, na konferenciji će se predstaviti i volonteri Volonterskog centra Vojvodine.
Pripremila novinarka Radio Novog Sada Dragana Ratković.
Poziv svetskih listova na akciju za očuvanje planete
U zajedničkom uvodniku objavljenom u današnjem britanskom "Gardijanu" preko 50 listova iz celog sveta upozorilo je da je potrebno da čovečanstvo preduzme hitne mere i spreči da klimatske promene unište planetu.
Povodom međunarodne konferencije o klimi koja danas počinje u Kopenhagenu, uvodnik koji su potpisali 56 listova iz 45 zemalja, među kojima i ljubljansko "Delo" i skopski "Večer", poziva političare okupljene na tom skupu da uvide da je ovo goruće pitanje planete i da se mora delovati odmah.
"Ako se ne udružimo da preduzmemo odlučnu akciju klimatske promene će uništiti našu planetu i sa tim i naše blagostanje i bezbednost", kaže se u uvodniku.
Podseća se da su opasnosti od klimatskih promena postale vidljive već čitavu jednu generaciju, navodeći da su 11 od poslednjih 14 godina bile najtoplije godine od kad se vode merenja, da se ledeni pokrivač na Arktiku topi a da rekordni porast cena nafte i hrane prošle godine nagoveštava šta može da nas zadesi u budućnosti.
"U naučnim časopisima pitanje nije više da li je čovečanstvo krivo, nego koliko malo vremena imamo da ograničimo štetu, a ipak odgovor sveta je bio slab i malodušan", kaže se u uvodniku "Gardijana".
Pisci članka ističu da će perspektiva za obuzdavanje klimatskih promena biti odlučena tokom narednih 14 dana koliko traje međunarodna konferencija o klimi, i pozivaju predstavnike 192 zemlje koji će tamo biti prisutne da se ne kolebaju i ne spore već da iskoriste ovu priliku da nešto učine.
"Ovo ne treba da bude borba između bogatog i siromašnog sveta, ili između istoka i zapada. Klimatske promene utiču na sve, i svi ih zajedno moraju rešiti", kaže se u članku.
Sporazum između bogatih zemalja i zemalja u razvoju
Uvodnik priznaje da malo ljudi očekuje da će se u Kopenhagenu postići konačan sporazum, ali da očekuju napredak ka postizanju takvog sporazuma i utvrđivanje čvrstih vremenskih odrednica o tome kada će elementi sporazuma prerasti u črsti dogovor.
U središtu tog dogovora, kaže se u uvodniku, mora da bude sporazum između bogatih zemalja i zemalja u razvoju o tome kako će teret borbe protiv klimatskih promena biti podeljen.
Socijalna pravda traži od industrijalizovanog sveta da zavuče duboko ruku u džep i da obeća novac za pomoć siromašnim zemljama za prilagođavanje klimatskim promenama i za uvođenje čistih tehnologija pomoću kojih mogu da ostvare privredni rast bez povećanja emisije štetnih gasova.
Mnogi, posebno u razvijenom svetu će morati da menjaju stil života da pametnije kupuju, jedu i putuju. Ljudi će morati više da plaćaju za energiju i da je manje troše, naglašava se u uvodniku.
"Političari u Kopenhagenu imaju moć da oblikuju sud istorije o ovoj generaciji - da li će ona biti označena kao generacija koja je videla izazov i odgovorila na njega ili kao generacija koja je toliko glupa da je videla kako nesreća dolazi a nije učinila ništa da to spreči. Molimo ih da ispravno izaberu", zaključuje se u uvodniku.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
