Izvor: Blic, 03.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncerti i vatromet preči od potomstva
Kragujevac - Za proteklih 14 meseci, 120 bračnih parova iz Kragujevca se prijavilo za program veštačke oplodnje, a njih 30 je posle svih pregleda i dijagnoza poslato na dalji tretman u beogradske i novosadske klinike. Iako u kragujevačkom Kliničkom centru postoje stručni kadrovi koji mogu da obavljaju ove najsloženije zahvate, nedostaje oprema i laboratorija koja košta oko 250.000 evra.
Gradske vlasti nisu zainteresovane da ulože novac iz budžeta iako bi to ulaganje rešilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problem veštačke oplodnje za narednih 15 godina i donelo na svet najmanje 25 beba svake godine.
Kako kaže dr Predrag Sazdanović, član Republičke komisije za vantelesnu oplodnju, „svim parovima se u Kragujevcu radi kompletna dijagnostika i oni po hitnom postupku, koji traje od dva do 10 meseci, idu na dalji tretman”.
- Uslovi da neko dobije uput za besplatnu oplodnju su da majka nema više od 38 godina, da otac ima dovoljan broj živih spermatozoida, i da nemaju druge bolesti. Limit za starost žene će se povećati na 40 godina jer je analizama utvrđeno da i žene starije od 38 godina imaju dovoljan broj zdravih jajnih ćelija koje su potrebne da ostanu trudne. Do sada smo dobili osam trudnoća kroz vantelesnu oplodnju, i to je uspešnost od 30 odsto, što je na nivou Evrope - kaže dr Sazdanović.
Svaki par koji ima problema sa reprodukcijom država finansira sa 2.500 evra, a odlučeno je da se svima koji iz prvog pokušaja veštačke oplodnje nisu dobili potomstvo, pruži i druga prilika. Problem je što u Šumadiji svaki šesti bračni par ima teškoće sa plodnošću, pa se procedura za veštačku oplodnju odlaže po nekoliko meseci.
Skupština grada Kragujevca nije za sada zainteresovana da iz svog budžeta pomogne formiranje laboratorije i kupovinu aparature za veštačku oplodnju. Kako je izjavio Aleksandar Živanović, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo „nije obaveza grada da finansira takve projekte, a nismo dobili ni jedan zahtev da se Kliničkom centru pomogne”. Zbog toga nema nikakvih planova da grad na bilo koji način izdvoji iz budžeta novac za opremanje ovakve laboratorije.
Za razliku od Kragujevca, grad Niš je imao sluha da izdvoji još pre dve godine 12 miliona dinara za program veštačke oplodnje. Ali je zato Kragujevac našao mesta u budžetu da izdvoji 230.000 evra za proslavu Dana grada, vatromet i koncerte. Za taj novac bi problem veštačke oplodnje u ovom gradu bio dugoročno rešen.
Uskoro banka sperme i jajnih ćelija
Tokom naredna tri meseca počeće da radi, po prvi put u Srbiji, banka sperme i jajnih ćelija, koja treba da pomogne parovima sa najvećim reproduktivnim problemima da dobiju potomstvo. Kako kaže dr Predrag Sazdanović, zakon je stupio na snagu u septembru prošle godine, ali još nije formiran ured za biomedicinu.
- U posebnim uslovima će se sakupljati zdravi spermatozoidi i jajne ćelije, i biće donirane parovima. Pravila su takva da primaoci neće znati ko je donator, a i donatori neće imati nikakve šanse da znaju kome su njihove reproduktivne ćelije date. Sve će biti anonimno, a to znači da buduće majke neće imati priliku da biraju očeve za svoju decu - kaže Sazdanović. Donatori sperme i jajnih ćelija neće dobijati novac za svoje usluge, već će sve raditi na dobrovoljnoj bazi, tako da je biznis, koji postoji u nekim državama na ovoj osnovi isključen.
Brojke
120 Broj parova iz Šumadije prijavljenih za 14 meseci za program veštačke oplodnje
30 Broj parova koji su ušli u program veštačke oplodnje
2.500 S tom sumom u evrima država pomaže parovima u prvom pokušaju vantelesne oplodnje
16,66 Procenat parova koji imaju problem sa sterilitetom
250.000 Cena opreme u evrima koja Kliničkom centru u Kragujevcu nedostaje za vantelesnu oplodnju
230.000 Suma u evrima potrošena ove godine na proslavu Dana Kragujevca
12 Suma u milionima dinara koju je Niš izdvojio za program veštačke oplodnje
Da li grad treba da izdvoji 250.000 evra za nabavku opreme za veštačku oplodnju?
Draginja Veljović
To nisu velika sredstva, i grad bi trebalo da ih obezbedi iz budžeta. Novac se troši na razne gluposti, a bilo bi sjajno da u Kragujevcu postoji jedan takav centar.
Milenko Keljević
Znam da nema para u budžetu, ali za takvo nešto novac treba naći, možda i preko donatora. Naše mlade žene pojedini privatni poslodavci ucenjuju da ne rađaju, a posle nastaje problem. Ništa nije vredno kao nov život i u to Srbija mora da ulaže.
Srđan Stošić
U principu treba dati novac za kupovinu opreme za program veštačke oplodnje, ukoliko nije reč o nekim genetskim eksperimentima koji bi bili sprovođeni.
Zagorka Calić
Možda je to veliki novac, ali za Kragujevac ne bi trebalo da bude. Jedan život vredi mnogo više. Zato mislim da bi trebalo da grad obezbedi tih 250.000 evra i pomogne nabavci opreme za veštačku oplodnju.
Zdravko Bulatović
Novac treba da se obezbedi, ali i da se kontroliše kako se troši. Adminis-tracija je spora, a postojanje takvog jednog centra u Kragujevcu sigurno je opravdano.
Adna Bulić
Studiram medicinu i znam koliko je to dobra inicijativa. Sterilitet kod mladih žena je veliki problem i novac za nabavku opreme za veštačku oplodnju svakako treba obezbediti. Ako nema u budžetu, može i donacijama.
