Izvor: Blic, 21.Jul.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalci hoće u kasarne
Službene prostorije brojnih gradskih preduzeća, pa i pojedina sedišta njihovih uprava, smeštena su u zgrade pod zakupom, zbog čega su obavezni da plaćaju kiriju svojim kolegama iz „Poslovnog prostora”, firmi kojoj je grad takođe osnivač. Zbog takvog paradoksa osam preduzeća za zakup trenutno duguju više od 70 miliona dinara. U Gradskoj kući potvrđuju da su neka od njih predugo podstanari, ali da za sada nema planova da se njihov status menja, a pojedini komunalci kao rešenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vide i useljenje u neku od kasarni, nakon što ih grad preuzme od vojske.
U prostorijama pod zakupom su službe „Stana”, „Zelenila”, „Lisja”, „Puta”, „Čistoće”, „Parking servisa”, „Vodovoda i kanalizacije” i gradska televizija „Apolo”. „Vodovod” pri tom koristi i montažne barake u Masarikovoj ulici, koje su stare više decenija i odavno je trebalo da budu srušene.
Sa računa ovih preduzeća na zakup godišnje odlazi po nekoliko desetina miliona dinara koji bi, kako navode i pojedini zakupci, mogli da budu upotrebljeni za mnogo važnije poslove u gradu.
- Najveći dužnik je „Stan” sa 41,3 miliona dinara za prostor u Ulici Lasla Gala. Slede „Lisje” sa 7,4 miliona za prostorije u Narodnog fronta, kod stadiona FK Vojvodina i na Trgu Marije Trandafil, kao i „Zelenilo” sa 10,2 miliona za cvećare na Bulevaru Mihajla Pupina i u Katoličkoj porti. Manja dugovanja po raznim osnovama imaju i „Put” (248.000), „Apolo” (421.000), „Čistoća” za prostor na Novom naselju (494.000), „Parking servis” (168.000) i „Vodovod” sa 58.000 dinara - kaže Marko Cvijan, v.d. direktora „Poslovnog prostora”.
U upravi „Stana” navode da preduzeće, koje brine o održavanju više hiljada zgrada u Novom Sadu, od osnivanja nije imalo svoje prostorije i da je u istom objektu „nagurana” i administracija i operativa.
- Problem sa prostorom za „Stan” nikada nije rešen, iako je ranije bilo nekih ideja da se za preduzeće nađe stalna lokacija. Nismo samo mi u tom problemu, nego i druga gradska preduzeća i na gradu kao osnivaču je da nađe neko rešenje. U gradskoj vlasti o tome nije bilo razgovora za ovih godinu dana, a kasarne koje grad planira da preuzme bile bi dobre za smeštaj nekih javnih preduzeća - ocenjuje direktor Dragoslav Gavrančić.
Uprava „Zelenila” je nakon više decenija morala da se iseli iz „privremenih prostorija” u Futoškom parku, nakon što je zgrada nedavno sudskim rešenjem pripala hotelu „Park”, zbog čega su morali da iznajme kancelariji u zgradi DTD na Bulevaru Mihajla Pupina.
- „Poslovni prostor” nije imao lokaciju za nas, pa smo od pokrajine iznajmili 370 kvadrata. „Zelenilo” će, kako sada stoje stvari, i dalje biti podstanar, jer nemamo novca za zidanje naše poslovne zgrade, a nije bilo razgovora u gradu o smeštaju preduzeća. S druge strane, javna preduzeća u istoj situaciji kao i mi bi mogla da dobiju prostorije za trajni smeštaj pošto grad iseli administraciju u novu zgradu, pa te kancelarije nama dodeli - kaže direktorica Snežana Repac.
Slično misle i u ostalim gradskim preduzećima, pri čemu očekuju i da ubrzo usledi privatizacija tih firmi i da zato možda grad i nema interesa da ulaže u zidanje objekata namenjenih njima, jer bi ih za koju godinu izgubili.
Gradske vlasti upravo sa Ministarstvom pravde započinju gradnju objekta u Radničkoj ulici za smeštaj pravosudnih organa i svoje administracije razmeštene na više lokacija pod isti krov, ali razgovora o tome da se trajno reši pitanje prostorija gradskih preduzeća nema.
Član Gradskog veća Živko Makarić kaži da se, iako preduzeća daju za zakup milione, taj novac vraća u gradsku kasu i koristi se za razvojne i druge projekte.
- Grad tu ne gubi velike sume, sem određene količine novca na provizije banaka prilikom transakcija između preduzeća. Takav sistem je već dugo ustaljen, a i preduzeća su već decenijama na istim lokacijama. Trenutno se samo radi na obezbeđivanju lokacije za gradsku administraciju kako bi se smanjili troškovi zbog njihove razuđenosti po raznim objektima - navodi Makarić.
On dodaje i da bi donošenje odluke o tome da javna preduzeća ne plaćaju zakup otvorilo pitanje ravnopravnosti zakupaca gradskih prostorija. Makarić takođe misli da bi za grad bilo neisplativo da zida sedišta preduzeća koja će možda već za nekoliko godina biti privatizovana.
Plaćali bi sami sebi da nisu indirektni korisnici budžeta
Prvi čovek „Poslovnog prostora” Marko Cvijan se slaže da gledano sa strane izgleda nelogično da gradska preduzeća plaćaju prostor koji pripada gradu, ali bi u suprotnom to izgledalo isto kao da „Poslovni prostor”, recimo, ne plaća vodu „Vodovodu”.
- Ima tu izvesnih nelogičnosti, ali zatečeno stanje je takvo već godinama i zakonski je regulisano ko šta plaća i kako. Zakon o budžetu poznaje direktne i indirektne korisnike, pa bi i „Poslovni prostor”, da nismo indirektni korisnik budžeta, plaćao sami sebi zakup, jer ni mi nemamo svoje prostorije. Ovo je oblast koja će tek trebati da se uredi promenom propisa koji se odnose na imovinu države i lokalnih organa - objašnjava Cvijan.
