Izvor: Radio 021, 30.Apr.2016, 14:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koje su sve "nuspojave" lekova
Izraz "nuspojava" pokriva široko područje neželjenih, neprijatnih ili štetnih dejstava lekova.
Nuspojave su posledica preosetljivosti zbog genetskih razlika u metabolizmu, alergije na lek ili individualnih razlika u odgovoru na lek i po pravilu je nepredvidiva.
Prema težini nuspojave se dele na blage, umerene, teške i smrtonosne. Simptomi se mogu javiti već nakon prve doze leka ili tek nakon dugotrajne primene leka. Kako se mogu manifestovati nuspojave?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Najčešći znakovi nuspojava su različite alergijske reakcije (svrab, osip), simptomi od probavnog sistema (gorušica, dijareje, otežana probava, gubitak apetita, čir na želucu, pa čak i krvarenje iz probavnog trakta), zatim opšti simptomi:
glavobolja
vrtoglavica
poremećaj sna
mišićna slabost
grčevi u nogama
Teži oblici nuspojave su otok gornjih disajnih puteva uz otežano disanje, hipotenzija, anafilaksija.
Oblik nuspojave je i preterana reakcija u smislu očekivanog željenog dejstva leka. Na primer, nakon uzimanja antihipertenziva bolesnik može dobiti vrtoglavicu ako je sniženje pritiska bilo previše izdašno.
Nuspojave čestog korišćenja analgetika mogu biti veoma ozbiljne
Neke nuspojave su predvidive i njihovi su mehanizmi uglavnom jasni. Tako pri dugotrajnijem uzimanju analgetika ili nesteroidnih antireumatika dolazi do nadražaja želučane sluznice, gastritisa, čira na želucu, pa često i krvarenja iz probavnog trakta.
Dugotrajno uzimanje analgetika naročito onih koji u svom sastavu imaju i male doze opioida dovodi do potrebe za povećanjem doze što istovremeno povećava i rizik od težih nuspojava. Analgetici su odgovorni za veliki broj nuspojava od blagih pa do najtežih sa smrtnim ishodom.
Lekari obično drže da probavne smetnje, kao i glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima i promene u ritmu sna predstavljaju blage nuspojave koje su srazmerno nevažne. Takve reakcije međutim zabrinjavaju bolesnike. Osim toga, ako bolesnik smatra da mu je time narušen kvalitet života, često prekida saradnju na terapijskom planu, što bude veliki problem ako je važno postići izvesne terapijske ciljeve.
Blage i umerene nuspojave ne nalažu nužno prekid terapije, naročito ako ne postoji prihvatljiva alternativa. Lekari će međutim rado preispitati doziranje (broj i veličinu dnevnih doza, vreme uzimanja, npr. pre ili posle jela, ujutro ili uveče), kao i interakcije s drugim lekovima ili biljnim preparatima koje bolesnik uzima.
U praksi su ipak najčešće tzv. blage nuspojave koje bolesnicima subjektivno stvaraju tegobe poput probavnih smetnji, raznih kožnih promena, grčeva u mišićima, prevelike pospanosti ili pak nesanice pa se adekvatnim pristupom terapijskom planu mogu i otkloniti.
Autor: Ordinacija.hr
