Izvor: Radio 021, 02.Dec.2019, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene: Počinju razgovori u Madridu - svet je sve bliži tački bez povratka
Političari i diplomate se sastaju u Španiji, a naučnici i humanitarne organizacije zahtevaju hitne korake.
ReutersŠirom sveta se održavaju i studentski protesti
Politički lideri i diplomate koje se bave klimatskim pitanjima sastaju se u Madridu na dvonedeljnom samitu organizovanom usled krize koja je sve veća.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da „tačka povratka više nije tako daleko".
U međuvremenu je organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Save the Children saopštila da su klimatski šokovi ostavili milione gladnih u Africi.
Ta humanitarna organizacija saopštila je da 33 miliona ljudi na niskim nivoima hrane zbog rastućeg uticaja ciklona i suša.
Fleksibilna ishrana može da smanji klimatske promene Drveće „najbolje rešenje" za klimatske promene Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju
Konferencija o klimatskim promenama - COP25 - trebalo je da se održi u Čileu, ali je vlada otkazala zbog građanskih protesta.
Španija je zatim izabrana za novog domaćina događaja kojem bi trebalo da prisustvuje 29.000 ljudi u naredne dve nedelje.
Uoči sastanka, generalni sekretar UN rekao je da je klimatska kriza neizbežna i da politički lideri moraju da reaguju.
„U ključnih 12 meseci pred nama, od suštinskog je značaja da obezbedimo da države odmah počnu sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte tempom koji je dosledan dostizanju neutralnosti ugljenika do 2050.
„Jednostavno, moramo da prestanemo sa kopanjem i bušenjem i moramo da iskoristimo ogromne mogućnosti koje nude obnovljivi izvori energije i rešenja zasnovana na prirodi", rekao je Gutereš.
Gotovo sve države sveta do sada su potpisale i ratifikovale Pariski klimatski sporazum, a pod uslovima koje on donosi, svi će morati da se pristanu na nove obaveze pre kraja 2020.
Odbrojavanje do Glazgova
Ovaj sastanak u Madridu signalizira početak burnih 12 meseci pregovora koji će kulminirati u Glazgovu sa COP26 u novembru sledeće godine.
Očekuje se da će sastanku u prestonici Španije prisustvovati oko 50 svetskih lidera - ali među njima neće biti Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
Konferenciji će međutim prisustvovati Nensi Pelosi, portparolka Predstavničkog doma, sa delegacijom.
Iako je njeno prisustvo dobrodošlo, američki ekolozi žele da vide konkretne korake na polju klime.
„Iako je sjajno to što Pelosi dolazi u Madrid umesto Trumpa, simbolični gestovi nisu zamena za smele akcije", rekao je Žan Ćing iz američkog Centra za biološku raznolikost.
„Amerika ostaje značajan istorijski činilac klimatskim vanrednim situacijama, pa čak ni demokratski političari se nikada nisu obavezali da će preuzeti odgovornost za sopstveni deo".
Podvlačeći uticaje klimatskih promena na svet, u izveštaju humanitarne organizacije Save the Children navedeno je da ono što se naziva „klimatskim šokovima" preti desetinama miliona ljudi u istočnoj i južnoj Africi.
Ta organizacija navodi da su poplave, klizišta, suša i cikloni doveli 33 miliona ljudi do ivice gladi. Za više od polovine njih se veruje da su deca.
Situacija je pogoršana jer su dva najjača ciklona koja su ikada pogodila afrički kontinent, samo nekoliko nedelja zahvatila isti region.
Ciklon Idai pogodio je Mozambik, Zimbabve i Malavi prošlog marta. Šest nedelja kasnije ciklon Kenet pogodio je Mozambik i izazvao velike poplave.
„Klimatska kriza se deđava sada i ona ubija ljude, primorava ih da napuštaju domove i uništava šansu dece da imaju budućnost", rekao je Jan Vale iz organizacije Save the Children.
„Ove neumoljive vanredne situacije protežu humanitarni sistem do prekida. Ponavljani ciklusi nedostataka hrane zbog klimatskih šokova rezultiraju velikim problemima u finansiranju i povećanim humanitarnim potrebama. U ovom regionu dostižemo kriznu tačku."
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, na sastanku će reći da se svet suočava sa sveobuhvatnom klimatskom krizom.
On će apelovati na zemlje da značajno povećaju ambicije o smanjenju ugljenika. Subvencije za vađenje fosilnih goriva moraju da prestaju da se daju, rekao je, a nakon 2020. godine ne smeju biti izgrađene nove elektrane na ugalj.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
