Izvor: Politika, 28.Jun.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineski traktori iz Novog Sada
Sa montažne trake preduzeća „Agrovojvodina-Mehanizacija” sišla probna serija od 24 traktora najvećeg kineskog proizvođača „Ito”. – U FAP-u veruju da će sklapati kineske kamione
Posle posete premijera Mirka Cvetkovića Kini realno je očekivati unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje i bržu realizaciju nekih kineskih ulaganja u Srbiju, tvrde dobri poznavaoci napora koji se čine da ta velika zemlja bude jedan od stubova srpske spoljne politike, ali i njenih ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosa sa inostranstvom.
Premijer Cvetković potvrdio je da među kineskim privrednicima postoji zainteresovanost za ulaganja u srpsku infrastrukturu i hidroelektrane, a razgovaralo se i o grinfild investicijama u Srbiji. Ono što je sasvim izvesno jeste to da će kineska firma CRBC graditi most preko Dunava Zemun–Borča, vredan 170 miliona evra. Zvanično otvaranje radova može se očekivati sredinom jula.
Dok se veliki poslovi kineskih investitora u Srbiji upravo ugovaraju, a početak nekih se najavljuje, u Novom Sadu je pre neki dan sa montažne trake preduzeća „Agrovojvodina-Mehanizacija” sišla probna serija od 24 traktora najvećeg kineskog proizvođača „Ito”.
– Serijska proizvodnja će početi za dva meseca – rekao je juče za naš list Dragan Krstin, direktor preduzeća „Agrovojvodina-Mehanizacija”. – Reč je o traktorima sa motorom od 45 konjskih snaga, koji će se prodavati po ceni od 10.000 evra sa PDV-om u dinarskoj protivvrednosti. Za početak, ove mašine su namenjene domaćem tržištu, ali već radimo na tome da se dogodine sa motorom „evro 3” prodaju i u zemljama Evropske unije.
Grupacija „Ito” (YTO Group) godišnje proda više od 150.000 traktora u 127 zemalja, a u avgustu prošle godine bila je domaćin predsedniku Srbije Borisu Tadiću. U Srbiji ova kompanija prodaje već pet godina traktore veće snage, od 90 do 120 konjskih snaga, a ove godine i pomenutih od 45 konjskih snaga. Prošle godine su zakupili skladište u Slobodnoj carinskoj zoni u Novom Sadu, odakle traktore i građevinske mašine isporučuju u susedne zemlje – Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Rumuniju, Mađarsku, Makedoniju, Bugarsku, Ukrajinu, Poljsku, Češku, Slovačku i druge države regiona.
– Novosadski Poljoprivredni fakultet nam pomaže da dobijemo sertifikate evropskih standarda, a sa kineskim partnerom upravo razgovaramo da u proizvodnji ovog traktora budu uključene i naše fabrike. Namera je da se za njih u Srbiji proizvode gume, felne, hidraulika, hladnjaci, kablovi, kuke. Zapravo, sve što ovde može da se uradi kvalitetno i po konkurentnoj ceni – kaže Krstin.
Direktor pribojske fabrike kamiona FAP Mirko Stojović kaže za „Politiku” da veruje da će se i kamioni kineske kompanije „Donfeng” montirati u Priboju za naše tržište, ali i za druga koja zajedno osvoje.
– Svakodnevno pregovaramo posredstvom „skajpa” – ističe Stojović. – Tačno je da kineski proizvođač smatra da mi treba da platimo vozila u rastavljenom stanju, nekoliko dana po dobijanju, što nama ne odgovara. Tražimo da platimo kad prodamo vozila, jer FAP može da prihvati samo da vozila sklapamo bez velikih ili neopravdano velikih ulaganja. Zalažemo se za partnerski odnos, da zajednički snosimo rizik u poslovanju. Pregovori još traju, napravili smo akcioni plan po mesecima i ja sam optimista.
Generalno gledano, najznačajniji oblik privredne saradnje između dve zemlje za sada je robna razmena, uz veliki deficit na našoj strani, dok su kineske investicije u Srbiji još skromne.
– Po ostvarenoj robnoj razmeni u prošloj godini Kina je bila na četvrtom mestu među zemljama sa kojima je Srbija imala najveću vrednost robne razmene, iza Nemačke, Rusije i Italije – kaže Milanka Stojaković, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije.
Negativan saldo Srbije u razmeni sa Kinom je lane bio 1,2 milijarde dolara, pri čemu su naše isporuke na kinesko tržiše bile simbolične. Ništa bitnije nije se promenilo ni u prvih pet ovogodišnjih meseci. Naše kompanije prodale su kineskim partnerima robu za svega 1,9 miliona dolara, a iz te zemlje su uvezle robu vrednu 495 miliona dolara.
U vrlo skromnom srpskom izvozu na kinesko tržište najviše su bili zastupljeni instrumenti i aparati za telekomunikacije, kalupi za gumu i plastične mase, malina i još neki poljoprivredni proizvodi.
Istovremeno su se u Kini najviše kupovale mašine za automatsku obradu podataka, drugi elektronski uređaji, aparati za telefoniju i razna druga industrijska roba.
------------------------------------
Pokušaj bez uspeha
Nekoliko srpskih preduzeća, kako navode u PKS, na osnovu ulaganja kapitala osnivalo je firme sa partnerima iz Kine. To su „Petrohemija” i „Azotara” iz Pančeva, vršački „Hemofarm-Štada”, „Duga” iz Beograda, „Goša” iz Smederevske Palanke, „Delišes” iz Vladičinog Hana, „Jugoimport” iz Beograda...
Većina ugovora o zajedničkoj aktivnosti tih srpsko-kineskih preduzeća nije ostvarena.
A. Mikavica
objavljeno: 29.06.2010.
