Izvor: Radio 021, 01.Jun.2015, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kažu da bi odmah prijavili nasilje, ali to učini tek svaki šesti komšija
Uprkos malom broju prijava, od strane okoline, većina ispitanih Novosađana je na pitanje da li bi prijavili nasilje u porodici odgovorila potvrdno.
Od početka godine zabeleženo je 26 slučajeva u kojima su žene bile žrtve nasilja, što je ravno broju žena ubijenih u celoj prošloj godini. Da postoje propusti u sistemu ukazuje i nedavni slučaj u Kanjiži, kada je nasilnik Rade Šefer prvo priveden, ali je ubrzo pušten sa krivičnom prijavom za porodično nasilje. Nakon puštanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na slobodu, Šefer je ubio šestoro ljudi.
Na sednici Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za bezbednost skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine je nakon ovog događaja predložena izmena Zakona o policiji. Ona nalaže da se pored udaljavanja nasilnika iz stana uvede i zabrana prilaska žrtvi na 14 dana.
Vanja Macanović ispred Autonomnog ženskog centra ističe za 021 da oni već godinama upozoravaju vlast da postoji ozbiljni problemi u ovoj oblasti, a kao najveće ističe lošu saradnju između institucija, blage policijske mere, kao i dugo trajanja krivičnog postupka. "Tužioci očekuju da će žrtve, kad ih pozovu posle šest meseci, dati svoj iskaz i da će hteti da kažu kako je sve bilo.Stavite se u poziciju žrtve koja živi u istom domaćinstvu tih šest meseci i koja sve to vreme trpi razne vrste pritisaka. Naravno da neće da svedoči, ne oseća da joj je za tih šest meseci pružena bila kakva pomoć od strane ovog sistema", navodi Macanovićeva.
Novosadski policijski inspektor zadužen za porodično nasilje Nikola Petrović ističe da baš iz tih razloga oni podaci koje policija prikupi na licu mesta vremenom gube značaj. Međutim, Petrović se ne slaže da je saradnja između institucija loša. "Saradnja je dobra, imamo kontakte i komunikaciju, a da li ona donosi rezultat, to je nešto što možemo da analiziramo i na osnovu toga se i prilagođavamo", kaže za 021 Petrović.
Opšti protokol navodi da službe moraju da sarađuju i da imaju sastanke. U mnogim gradovima takvi sastanci se ne održavaju, nego sve ide preko dopisa, kaže Vanja Macanović. "Kod nas je problem u brzini, ako se tužilaštvo i policija dopisuju dopisima, onda ta istraga traje u nedogled".
Petrović ukazuje da mediji uglavnom okrivljuju policiju za propuste. "Naš deo je da otkrijemo krivično delo, da podnesemo krivičnu prijavu, pribavimo potrebne dokaze, konsultujemo se sa tužilaštvom, uzmemo izjave, itd. Onog momenta kada se podnese prijava, tužilaštvo odgovara", pojašnjava Petrović.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov smatra da policija ne koristi ovlašćenja koja ima u dovoljnoj meri. "Primenjuju najblaže propisane mere, tako da preovlađuju uslovne i novčane kazne. Tako je prema podacima za 2014. godinu, u 84 odsto slučajeva policija primenila meru upozorenja, a ne privođenje, zadržavanje ili ograničavanje slobode kretanja", kaže za 021 Todorov.
U rešavanju ovog ozbiljnog problema veliku ulogu ima i samo društvo. Petrović navodi da u 80 odsto slučajeva nasilje prijavljuju same žrtve, oko 18 odsto komšije ili porodica, a u oko dva odsto slučajeva državni organi - dom zdravlja, škola, socijalno.
- Mali broj prijava od strane okoline posledica je stereotipa i predrasuda da je nasilje u porodici privatna stvar i da mi sa strane ne treba u to da se mešamo - smatra zamenica ombudsmana. Ona dodaje da treba podizati svest o štetnosti nasilja, ne samo za članove porodice, nego i za čitavo društvo i bezbednost zajednice. Ako tolerišemo nasilje, i sami u njemu učestvujemo, kaže ona.
U planu izgradnja još Sigurnih kuća na nivou Vojvodine
Ono što bi trebalo da bude standard jeste da na svakih 10.000 stanovnika mora da postoji jedan krevet u sigurnoj kući. Istraživanja Autonomnog ženskog centra ukazuju da ovaj standard nije ispoštovan i da postoji oko 220 kreveta po sigurnoj kući, što je malo - trebalo bi da ima oko 715. Ovo jeste manjak u sistemu, jer ukoliko nema mesta u Sigurnoj kući, žrtva je prepuštena samoj sebi.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov kaže za 021 da je u planu izgradnja još Sigurnuh kuća. "Plan je na nivou pokrajine da svaki okrug ima Sigurnu kuću, tako da ostaju Sremska Mitrovica i Subotica. Subotica rešava ovaj problem na drugi način, pronalazi mesta u drugim socijalnim ustanovama u hitnim situacijama", kaže naša sagovornica. Najrealnije je da će sledeća biti u Sremskoj Mitrovici, smatra zamenica ombudsmana, a kada će se otvoriti zavisi od sredstava koje pokrajina izdvoji, kao i od donacija.
Sigurne kuće trenutno postoje u četiri grada - u Novom Sadu, Somboru, Zrenjaninu i Pančevu. One sada zadovoljavaju neke potrebe i sve imaju mogućnost da prime žrtve nasilja iz susednog okruga. U Sigurne kuće žrtva treba da ide onda kada profesionalci procene da se nalazi u visokom stepenu ugroženosti, da postoji mogućnost da ona bude ubijena. U većini slučajeva ne postoji visok stpen nasilja, najčešće je to psihičko i blaže fizičko nasilje i u takvim slučajeva prikladne su mere udaljavanja učinioca nasilja iz stana.
Deca kao žrtve nasilja
Poslednjih godina se povećava broj dece koja su direktne žrtve nasilja u porodici, ali treba imati na umu da su one uvek sekundarne žrtve, koje posmatraju nasilje nad majkom.
"Deca uvek trpe posledice tog nasilja i utoliko je veća odgovornost države i svih organa institucija da zaštite tu decu. Treba znati da deca koja su pretrpela nasilje u detinjstvu kasnije u životu prisvajaju taj model ponašanja i porodičnih odnosa i postaju ili žrtve ili nasilnici. Majke nisu često u stanju da ih zaštite i zato im je potrebna podrška i pomoć državnih institucija", zaključuje Danica Todorov. (Milica Kuzmanov)
.jpg)
