Izvor: Radio 021, 04.Mar.2017, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaštititi žrtve krivičnog dela
Tužilaštvo i sud dužni su da zaštite od uvreda, pretnji i svakog drugog napada.
Ukoliko ste zabrinuti za bezbednost, imajte u vidu da tužilac može da traži da vam se pruže mere zaštite predviđene zakonom.
Ovako se Republičko javno tužilaštvo obraća žrtvama i svedocima kriminala, u brošuri kojom informiše građane Srbije kako mogu da dobiju podršku i pomoć u slučaju da budu žrtve krivičnog dela ili svedoci u krivičnom postupku. Isto se odnosi i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << članove porodica onih koji su žrtve ubistva. U brošuri je dat i spisak adresa i telefona službi za informisanje i podršku u 25 viših javnih tužilaštava Srbiji, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, piše "Politika".
Ukoliko u javnom tužilaštvu koje vodi vaš predmet ne postoji Služba za informisanje i podršku oštećenim i svedocima (SIP), to tužilaštvo će vam pružiti informacije kojima raspolaže i po potrebi vas uputiti na Službu u najbližem tužilaštvu, poručuje Republičko javno tužilaštvo. Državno tužilaštvo je u decembru prošle godine donelo "Opšte obavezno uputstvo o načinu postupanja službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima u javnim tužilaštvima". Ovakve službe već postoje u sudovima, a tužioci su 22. februara, obeležavajući Evropski dan žrtava krivičnih dela, na konferenciji u Beogradu, preporučili da se one osnuju i pri svim policijskim upravama jer policija, po pravilu, ima prvi kontakt sa žrtvama i svedocima krivičnih dela.
"Uvek se više vodilo računa o pravima okrivljenih, a Zakonik o krivičnom postupku je dodatno pogoršao položaj žrtava i oštećenih. Tužilaštvo je prepoznalo potrebu saradnje sa oštećenima i svedocima", kaže član Državnog veća tužilaca Goran Ilić.
Tužiocima nedostaje znanje o veštinama komunikacije sa oštećenima i svedocima, kaže zamenica republičkog tužioca Tamara Mirović. Zato je napravljen priručnik "Komunikacija sa svedocima i oštećenima", koji su napisali psiholozi. Iako tužioci iz iskustva znaju kakve su psihološke karakteristike žrtava nasilja, priručnik će im pomoći da se bolje snađu u situacijama kada žrtve plaču, izražavaju panični strah, ili kada ćute.
Tužioci i njihovi zamenici i saradnici proći će praktičnu obuku sa psiholozima.
"Čak 75 miliona ljudi svake godine u Evropi postanu žrtve nekog krivičnog dela. Uspostavljanje ravnoteže između prava okrivljenih i oštećenih je teško, a naša je obaveza da poštujemo prava svih učesnika u krivičnom postupku. Time ispunjavamo i obaveze iz Deklaracije UN o osnovnim pravima žrtava kriminaliteta i preporuke Direktive Evropskog parlamenta, kao mere iz Akcionog plana za poglavlja 23 i 24 u procesu pridruživanja EU", naglašava Mirović.
Članica Državnog veća tužilaca Tatjana Lagumdžija kaže za "Politiku" da tužilaštvima nedostaju i kadrovi i adekvatno opremljene prostorije, ali da se rad službi za podršku zasniva na zajedničkom entuzijazmu zaposlenih i na postojećim kapacitetima.
"Uz odgovarajuću obuku, tužilaštva mogu da pruže podršku oštećenima na jedan nepristrastan, saosećajan i stručan način. Važno je da prepoznamo njihove potrebe, da ih slušamo i razumemo", kaže Lagumdžija.
Žrtve i svedoci imaće podršku od samog početka krivičnog postupka, a prvenstveno u fazi istrage. Svakom od njih biće pružena mogućnost da izrazi svoje potrebe, zabrinutost i očekivanja, a zaposleni u SIP upoznaće ih sa njihovima pravima u postupku i po potrebi će ih upućivati na druge institucije i ustanove koje mogu da im pruže podršku, uključujući i privremeni smeštaj u sigurnim kućama. Ako strahuju za svoju bezbednost, zaposleni u SIP će ih uputiti na razgovor sa zamenikom javnog tužioca, koji će doneti odluku o merama zaštite.
Autor: Politika
