Izvor: Radio 021, 17.Jun.2018, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su nastali emotikoni?
Šigetaka Kurita je 1999. godine stvorio prvi emotikon, trebalo je da radi s mrežom od 12x12 piksela, te nije ni slutio da će njegov rad doživeti toliki uspeh.
Šigetaka je na raspolaganju imao ukupno 144 tačkice ili 18 bajtova podataka - znači da je njegovih 176 piktograma zauzimalo nešto više od tri kilobajta. Ta mala količina podataka sadržala je ogromnu količinu značenja.
Džesi Red, suosnivač izdavačke kuće "Standards Manual", koja će objaviti knjigu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << o prvim emotikonima, kaže da su oni iz dizajnerske perspektive izuzetni.
"Većina dizajnera bi smatrala nemogućim preneti 176 ideja, uključujući ljude, mesta, osećaje i pojmove - u simbole od 12 bita u roku od pet sedmica, za koliko je Kurita napravio emotikone", istakla je Redova.
Reč emotikon dolazi od japanskih reči za sliku, pisanje i znak. Japanski kanji znakovi temelje se na kineskim ideogramima, što znači da je njihovo pismo izrazito slikovito.
"Iako i kanji znakovi i emotikoni predstavljaju ideograme, kanji mi nisu bili inspiracija za stvaranje emotikona. Inspiraciju sam pronašao u piktogramima, mangama i raznim drugim izvorima", kaže Kurita.
Njegovi emotikoni nastali su iz posebnog razloga - kako bi se olakšala komunikacija u novonastalom sistemu mobilnog interneta koji je razvio japanski telekomunikacijski div "NTT DoCoMo". Sistem je nudio mogućnost slanja e-mailova, ali postojalo je ograničenje od 250 znakova, zbog čega su emotikoni predstavljali odlično rešenje za prenošenje željene poruke u ograničenom prostoru.
Prvi emotikoni izgledali su mnogo kockastije od današnjih zato što je Kurita tada morao da radi s rezolucijom od 144 piksela. Danas se oni izrađuju pomoću vektorske grafike pa im je rezolucija puno veća.
Emotikoni su se dugo koristili gotovo isključivo u Japanu. Ostale japanske telekomunikacijske kompanije odmah su ih kopirale, ali simboli nisu bili standardizovani, što je značilo da se nisu mogli koristiti među različitim mrežama.
Oni su tek 2010. godine uključeni u "Unicode", standard koji upravlja kodiranjem teksta. Te godine 722 emotikona su se pojavila na iPhoneu i Androidu. Na službenom "Unicode" popisu danas postoji 2.789 emotikona, koji su drugačiji od prvobitnih.
"Emotikoni poboljšavaju digitalnu komunikaciju, koja se uglavnom odvija preko mobilnog telefona. Ne mislim da su oni štetni za ljudsku komunikaciju, budući da ljudi ne komuniciraju samo digitalno", naglasio je Kurita.
Najpopularniji emotikon na Tviteru je takozvano lice koje plače od smeha, koje se 2013. godine pojavilo u više od dve milijarde tvitova. Kuritin najdraži emotikon je srce, i to zbog pozitivne poruke koju šalje.
Prvi emotikoni 2016. godine postali su deo Muzeja moderne umetnosti u Njujorku i time zauzeli svoje mesto u istoriji dizajna.
Autor: Nezavisne novine
