Izvor: Radio 021, 21.Sep.2019, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako rast turizma utiče na privredu Srbije?
U prethodnih desetak godina turizam se pokazao kao jedna od profitabilnih grana u Srbiji, a najveći deo ovog rasta došao je usled rasta noćenja stranih turista, koji je dupliran u odnosu na 2010. godinu.
Sa brojem turista, rasli su i prihodi od turizma, kao i zaposlenost u ovom sektoru. Pored toga, domaći turisti ostaju dominantni u ovom sektoru, a turistički potencijali izvan nekoliko glavnih turističkih mesta(Beograd, Novi Sad, Vrnjačka banja, Zaltibor) ostaju slabo iskorišćeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Da turizam nije vezan samo za morska letovališta, pokazuje nam i brz razvoj turizma u Srbiji tokom prethodne decenije. Pored toga što je centar Beograda tokom letnjih meseci postao mesto gde se sve češće čuje engleski, kao i drugi evropski i vanevropski jezici, ovo nam pokazuje i statistika turizma. Broj noćenja turista značajno raste, pa je broj noćenja sada za oko 50 odsto viši nego je to bio 2010. godine, tj. oko 9,3 miliona u 2018. godini u odnosu na 6,4 miliona noćenja u 2010. godini.
Ovaj rast noćenja primetniji je kod stranih gostiju, sa linijom trenda koja ide prilično strmo nagore – sa 1,5 miliona noćenja u 2010. na 3,6 miliona u 2018, što je više nego duplo. Istovremeno, došlo je i do manjeg rasta broja noćenja domaćih turista, sa 5 miliona na 5,7 miliona.
Prema zvaničnoj statistici, u oblasti smeštaja i ishrane, koja je najviše povezana sa turizmom, radi ukupno 78,500 ljudi, što je rast od 20 odsto u donosu na 65,300 iz 2015. godine. Naravno da nije sav rast u ovoj oblasti izazvan porastom broja turista i njihovom potrošnjom – tu je i rast potrošnje svih nas kada uđemo u bilo koji kafić ili restoran, ali jeste prilično indikativan.
Važnost turizma raste izvan velikih gradova kao što su Beograd ili Novi Sad – cele opštine, kao što su npr. Čajetina(Zlatibor), Vrnjačka banja ili Blace(Kopaonik) praktično žive od turizma, dok su u drugima banjski ili rekreativni turizam značajan izvor prihoda.
Grana turizma daje i mogućnosti za razvoj, ali je i rizična. Prvo, nudi mogućnost povećanja prihoda i novih radnih mesta naročito izvan Beograda i Novog Sada, koji su dovoljno razvijeni da za njih turizam jeste dobra stvar, ali nije presudan za razvoj. Rizik prevelikog oslanjanja na turizam leži u tome što je turistička potrošnja prilično prociklična – u vreme kada privreda dobro funkcioniše, potrošnja na turizam raste, ljudi više i dalje putuju, duže vremena ostaju i više troše, dok je u slučaju recesije, kada ljudi ostaju bez posla i smanjuju se plate, potrošnja na putovanja jedna od prvih stvari koje se ljudi odriču.
Srbija je za sada prilično konkurentna cenom, što se vidi i po tome što niču novi hoteli različitih cenovnih kategorija, od onih najskupljih do skromnijih kapaciteta, kao i sve veća ponuda po principu stan na dan, preko raznih sharing platformi. Međutim, pitanje jeftinih avionskih karata je nešto što prilično ograničava opcije za jeftin dolazak u Srbiju, ako niste iz zemalja okruženja, što je povezano i sa državnom politikom podsticanja državne avio kompanije Air Serbia putem subvencija i drugih pogodnosti. Ovo je obeshrabrilo dolazak većeg broja low-cost kompanija, što je naročito važno za vikend turizam. Kada bi dolazak u Srbiju bio jeftiniji, to bi se odrazilo i na povećanje broja turista.
Kompletnu analizu pročitajte na Talas.rs.
Autor: Talas.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
