Izvor: Radio 021, 26.Avg.2018, 14:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je pronađena olupina Titanika?
Govorilo se da je projektovan da bude nepotopiv. Ipak mnogo se nagađalo o razlozima zbog kojih je slavni Titanik potonuo, a mnogi su bili protivrečni.
Veliki prekookeanski brod sa sobom je na dno Severnoatlantskog okeana povukao i više od 1.500 od ukupno 2.224 putnika i člana posade. Bezbrojne ekspedicije bile su poslate kako bi pronašle olupinu, ali se to nije dogodilo sve do 1985. kada se "odjednom" pojavila.
Već dugi niz godina čuva se tajna o tome kako je zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pronađen slavni brod. Istinu je tek nedavno otkrilo Odeljenje ratne mornarice. Kao što se ispostavilo, pronalaženje Titanika bila je potpuna slučajnost, a brod je pronađen pod zapovedništvom američkog komandanta Roberta Balarda, koji je zapravo tražio nešto sasvim drugo - dve nuklearne podmornice, piše "Biznis insajder".
Balard je služio kao obaveštajni oficir u rezervnim vojnim jedinicama pre nego što je dve godine kasnije stupio u aktivnu mornaričku službu. Dok je bio tamo, služio je kao veza između Kancelarije za istraživanje brodova i Okeanografske ustanove "Woods Hole".
Proveo je mnogo godina svog života posvetivši se području okeanografije. Čak i pre nego što se prijavio, radio je na svojoj podmornici koju je nazvao Alvin, a u saradnji s Institutom "Woods Hole".
Nastavio je s projektovanjem podmornica i mornaričkih tehnologija sve dok nije završio svoje poznato istraživačko plovilo Argo, za istraživanje podmorja. Argo je bio opremljen visokotehnološkim sonarom i kamerama i imao je robota zvanog Džejson.
Tada je američka mornarica potajno stupila u kontakt s Balardom i zatražila od njega pomoć u pronalaženju dve podmornice - "USSThresher" i "USS Scorpion". Bila je to 1982. godina. Obe nuklearne podmornice tajanstveno su nestale šezdesetih godina prošlog veka, ali američkoj vladi nikad nije bilo jasno šta se tačno dogodilo. Približne lokacije podmornica bile su poznate, ali niko nije imao pojma u kakvom su stanju nuklearni reaktori nakon 20 godina provedenih pod morem.
Poslali su Balarda i njegov tim da saznaju. Da bi prikrili tragove, rekli su da kreću na redovnu ekspediciju kako bi tražili izgubljeni Titanik koji, uprkos izgovoru, uopšte nije bio cilj pretrage.
Misija je zamišljena tako da je trebalo da krenu četiri jednomesečne ekspedicije - dva meseca po izgubljenoj podmornici.
Balard je pitao da li bi ikada imao priliku da traži Titanik kad je već na toj lokaciji, što mu je bila prilika da ispuni svoj dečiji san. Mornarica je pristala na ucenu. Rekli su da bi mogao potražiti potopljenog diva tek ako pronađe dve podmornice za kojima su tragali, i to pod uslovom ako mu ostane vremena i novca za taj poduhvat.
Dobio je sredstva i krenuo s francuskim istraživačkim brodom "Le Suroit". Balard je krio svoj zadatak od velikog dela posade, uveravajući ih da ide u potragu za Titanikom. Sam se spuštao u morske dubine i proveravao stanje svakog nuklearnog reaktora i bojevih glava.
Imao je grubu zamisao o tome gde će tražiti, ali sledio je tragove olupine na relativno glatkom dnu okeana kako bi došao do svake podmornice. Nakon što je završio proveru na "USS Scorpion" i "USS Thresher", imao je još dvanaest dana.
Između dve olupine bilo je veliko polje smeća koje je prekrivalo okeanski pod. Bilo je to mnogo dalje od mesta gde su stručnjaci tvrdili da bi Titanik mogao biti. Baš kao i za dve podmornice, Balard je verovao da je i Titanik potpuno uništen i da je za sobom ostavio tragove otpadaka i krhotina dok je tonuo do svog konačnog odredišta.
Koristio je ono iskustvo koje je naučio proučavajući podmornice, pa je istu teoriju primenio i na slavni brod. Najpre je pronašao brodski kotao, a potom i ceo trup. Znao je da mu je preostalo jako malo vremena, a približavala se i snažna oluja, pa je obeležio tačnu lokaciju na karti i vratio se ovamo naredne godine.
Celu godinu nikom nije prozborio ni reč u strahu da neko ne otkrije trup broda i da ga ne pokrade, odnoseći artefakte. Na kraju se vratio 12. juna 1986. godine i napravio prvu detaljnu studiju o olupini.
Balard će kasnije istražiti olupinu "Bismarcka", "RMS Lusitanije", "USS Yorktowna", "PT-109 Johna Kennedyja" i još mnogo toga.
Autor: Express.hr
