Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Nikolić izgubio Novi Sad, a Tadić Beograd
Kandidat DS-a osvojio je u prestonici više glasova nego njegova stranka na parlamentarnim izborima, ali je opet izgubio od protivkandidata iz SRS-a, dok je u glavnom gradu Vojvodine osvojio manje nego pre godinu dana, a ipak bio bolji od radikala
Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika Srbije, dobio je u prvom izbornom krugu više glasova od kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića u Beogradu (Nikolić 40,28 – Tadić 39,28), gde su demokrate >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na vlasti, dok je u Novom Sadu, gde radikali drže vlast, trijumfovao Tadić (Tadić 41,48 – Nikolić 38,33). U poređenju sa rezultatima parlamentarnih izbora održanih u januaru prošle godine, u Beogradu (DS 26,15 – SRS 29,98) demokrate su uspele da smanje razliku u glasovima i gotovo sustignu SRS, dok je u Novom Sadu (DS 26,44 – SRS 33,25) u nedelju došlo do neočekivanog preokreta, naizgled na štetu radikala.
Sa druge strane, Nikolić je tradicionalno u Vojvodini osvojio više glasova od Tadića, iako je kampanja DS-a većim delom bila usmerena upravo na vojvođanske gradove. Osim Novog Sada, Tadić je dobio više glasova od Nikolića i u Subotici, ali i u Užicu i Novom Pazaru, dok je osim Beograda, Nikolić Tadića u prvom krugu nadjačao gotovo u svim većim gradovima centralne Srbije, kao i na Kosovu i Metohiji.
Prema mišljenju potpredsednika SRS-a Milorada Mirčića, razlog visokog odziva birača u Vojvodini posledica je zainteresovanosti građana za rešenje pitanja statusa Kosova i Metohije, budući da će iz toga mnogi želeti da naprave paralelu sa severnom srpskom pokrajinom.
– Radikali nisu izgubili Novi Sad, naprotiv. Ako se zna da je SRS na prethodnim parlamentarnim izborima u Novom Sadu osvojio oko 62.000 glasova, a Nikolić sada kao samostalni kandidat oko 67.000, nema reči o padu radikala. Sa druge strane, Demokratska stranka je na parlamentarnim izborima u Novom Sadu osvojila oko 74.000 glasova, a Boris Tadić, kao kandidat koga su javno podržale i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka kao i G17 plus sada ima oko 73.000 glasova, jasno vam je ko je gubitnik – rekao je Mirčić za „Politiku”. On je objasnio da je broj glasova koji je Nikolić osvojio u prvom krugu, Borisu Tadiću 2004. godine bio dovoljan da slavi na izborima za predsednika. Na pitanje da li je eventualno nedefinisani status gradonačelnice Novog Sada Maje Gojković unutar SRS-a (odnosno činjenica da se nije pojavila na mitingu Nikolića u Novom Sadu, niti je posle glasanja rekla kome je dala svoj glas) doprineo tome da Tadić u glavnom gradu Vojvodine osvoji više glasova od Nikolića, Mirčić je cinično odgovorio da je tome „više doprineo ulazak Jelene Janković u polufinale, nego Maja Gojković”.
Kako je za „Politiku” izjavio Dragan Đilas, ministar za NIP i predsednik beogradskog odbora Demokratske stranke, jedan ili dva procenta razlike u glasovima između Tadića i Nikolića u gradovima Srbije nisu razlog ni za slavlje, ni za tugovanje.
– Visoka izlaznost govori da su građani ove izbore shvatili kao referendum o dve politike – politike stabilnosti, evropskih integracija i boljeg života, i politike negacije i konstantnog kritikovanja svega što se uradi za dobrobit građana Srbije. Mislim da to što su demokrate na vlasti u Beogradu, a radikali u Novom Sadu, nije imalo mnogo veze sa izbornim rezultatom budući da su pitanja koja dominiraju ovim izborima mnogo važnija od samih političkih stranaka. U Beogradu je Tadić dobio samo 0,9 odsto glasova manje od Nikolića. Da je bilo obrnuto, zar bi to bio razlog za slavlje? – zapitao je Đilas. On je objasnio da nije vreme za kalkulisanje procentima i izvođenje hipoteza.
– Po toj logici mogli bismo da kažemo i da bi, da je Čeda Jovanović odlučio da se ne kandiduje jer nije imao realne šanse za uspeh, Boris Tadić u prvom krugu imao više glasova od Tomislava Nikolića – rekao je on. Na pitanje da li očekuje podršku Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice Tadiću pre drugog kruga izbora, Đilas je odgovorio potvrdno, ali je i kazao da je mnogo bitnija podrška građana politici Borisa Tadića.
Ipak, ovakvi rezultati predsedničkih izbora u prvom krugu otvaraju i pitanje da li se i na predstojećim lokalnim izborima može očekivati sličan rezultat. Đorđe Vuković iz Cesida, međutim, smatra da rezultat prvog kruga predsedničkih izbora ne može da posluži kao pokazatelj kako će se birači izjašnjavati na lokalnim izborima 11. maja, budući da o pobedi na lokalnom nivou odlučuju sasvim drugačiji faktori od onih na izborima za predsednika države.
– Kao prvo, treba znati da je broj realno prisutnih glasača u Srbiji oko 5.500.000, od kojih oko 700.000 – 800.000 nikada ne glasa. Tako biračko pravo zaista koristi najviše između 4.600.000 i 4.700.000 glasača, što znači da imamo oko 500.000 – 600.000 birača koji su apstinirali u prvom krugu predsedničkih izbora. I Tadić i Nikolić dobili su ogroman broj glasova, obojica danas imaju veću podršku nego ranije. To definitivno govori da zaista postoje „dve Srbije” – rekao je Vuković. Prema njegovom mišljenju, došlo je do značajnog pomeranja biračkog tela u Srbiji.
– Dogodila se prava mala kontrarevolucija, što se dešavalo i u drugim zemljama u tranziciji. Vetar u leđa Tomislavu Nikoliću dali su „spavači”, nekadašnji glasači Socijalističke partije Srbije i Slobodana Miloševića. To su ljudi koji su apstinirali na parlamentarnim izborima januara prošle godine, a sada su glasali jer su osetili da su Nikolićeve šanse za pobedu realne. Sa druge strane, mislim da su u prvom krugu predsedničkih izbora apstinirali glasači DSS-a, i to onaj deo koji bi glasao za Borisa Tadića da je bilo otvorenog Koštuničinog poziva. Apstinenti ne predstavljaju zacementiranu kategoriju glasača – nekada apstiniraju jedni, a nekada drugi, zbog različitih razloga – smatra Vuković.
Marko Albunović
[objavljeno: 23/01/2008.]
