Izvor: Luftika.rs, 24.Maj.2020, 08:45

Kako izgleda odlazak na kafu u nemačkoj regiji sa najvećim brojem zaraženih?

Kako izgleda odlazak na kafu u nemačkoj regiji sa najvećim brojem zaraženih?

– Hoćemo sutra na kafu?
– Može. U 5, kao i obično?
– I ne za boravi masku!
– O, dobro da si me podsetila!
Ukoliko živite u Severnoj Rajni Vestfaliji, odlazak na kafu nije ono što je nekad bio. Od 11. maja, kada su ugostiteljski objekti ponovo smeli biti otvoreni, maska, bez koje vas neće pustiti ni u jedan lokal, samo je jedna od novina koja se „umešala“ u ovaj mali lični ritual.
Ostale su ga pretvorile u niz pravila, koja pitanja poput „Šta mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << je ovo trebalo?“ ili „Nije li ipak bolje još malo sačekati?“ čine u velikoj meri opravdanim.

Po ulasku, dezinfekcija ruku pa pravac na „prijavnicu“: ime, prezime, adresa, telefon, dan, sat i minut kada ste došli, i na kraju potpis, znak da ste za jedan kapućino, kolač ili kriglu piva, dobrovoljno „šerovali“ svoje podatke.
Nakon što osoblje (pod maskama, naravno) proveri da li osobe sa kojima ste došli ne dolaze iz više od dva domaćinstva, jer u tom slučaju sedenje za zajedničkim stolom ne dolazi u obzir, dobijate „pratnju“ do vašeg stola koja vas, dok odmičete stolicu, obaveštava da, dokle god sedite, maske nisu neophodne.
A ako pod „svojim stolom“ i dalje naivno podrazumevate „onaj omiljeni u ćošku“, „onaj levo od šanka“, „tamo gde uvek sedim“ i slično, lako se može desiti da budete neprijatno iznenadjeni – ovde je, naime, od 11. maja angažovan novi, prilično nemaštovit dizajner enterijera, koji se zove „higijenski standardi i i zaštita od infekcije“.
Stolovi na rastojanju od dva metra, meniji „presvučeni“ plastikom, bašte sa čitavim visećim vrtovima kao barijerama i šankovi za kojima niko ne stoji ne odaju, ni na prvi, a ni na neki sledeći pogled, utisak ambijenta koji uz koji bi pridevi poput „prisan“, „topao“ ili „domaćinski“ baš najbolje pristajali.

Al nemojmo cepidlačiti, bitno je da se posle dva meseca, kafa konačno može popiti još negde osim kod kuće. A ako i dalje tvrdoglavo pripadate onoj grupi koja nikako da shvati da je kafa ukusna i bez cigarete, a pritom ne sedite u bašti,  protokol je jasan – masku na lice, pa pravac „prijavnica“.
Prva cigara okej, al već posle druge nekako neprijatno i vama i osoblju koje vas „nadgleda“, pa treću ostavljate za kasnije. Sedite, ćaskate, čitate novine i radujete se činjenici da niste kod kuće. Sat ili dva tračanja s prijateljima nakon dva meseca nevidjanja, a na kraju, uz račun, ljubazno podsećanje konobara da od stola možete ustati samo s maskom na licu.
Već izvežbanim pokretom kačite gumene trake za uši i, pogadjate –  pravac „prijavnica“. Uz osmeh izvinjenja, osoblje upisuje sat i minut kad odlazite i broj stola za kojim ste sedeli.
Ukoliko ste pak sedeli u bašti ili u lokalu u kojem „prijavnica“ ne postoji, već formulari stoje na stolovima, to ste dužni da uradite sami. Zlu ne trebalo. I jer su propisi, propisi.

Iz ugla ugostitelja u NRW ova priča medjutim dobija daleko ozbiljnije tonove. Nakon dva meseca „mirovanja“, vlasnici su ponovo smeli da otvore svoje lokale, ali su stroge standarde koji su to uslovljavali samo neki od njih mogli da ispune.
Nekima se, zbog premale kvadrature i opcije da gostima ponude svega tri-četiri stola otvaranje učinilo kao potpuno neisplativo, zbog čega je ove godine za nekoliko stotina metara „skraćen“ i čuveni „najduži šank na svetu“, kako se jednim imenom zovu 250 lokala u srcu Dizeldorfa.
Drugi su uspeli da ispune sve zahteve, otvorili, pa posle nekiliko dana ponovo zatvorili. Jer, kako objašnjeva jedan ugostitelj iz Esena, „raditi sa 16 umesto na 40 stolova, sa zamaskiranim osobljem i gostima koji, čim popiju malo više zaboravljaju da stave maske ili sedaju za tudji sto“ nije više „ni posao niti užitak“.
Kontrole su, osim toga, česte, a propisane kazne nimalo zanemarive. Još jedna otežavajuća okolnost za ugostitelje je činjenica da Nemci, kojima je obedovanje u restoranima gotovo deo životnog stila, pri davanju ličnih podataka nisu tako „široke ruke“.
Termin „zaštita podataka“ shvataju prilično ozbiljno i činjenica da je svaki ugostitelj dužan da dobijene podatke nakon četiri nedelje uništi, ne deluje im dovoljno ubedljivo. Iako je jasno da ova mera za cilj ima praćenje potencijalnog lanca zaraze, veliki deo njih će, kako se čini, na porodični ručak u restoranu ili pivo s društvom ipak sačekati još neko vreme.
I.G.
Paravani za stolove, konobari sa maskama: Ovako će izgledati kafići kad počnu sa radom      

Nastavak na Luftika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Luftika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Luftika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.