Izvor: Politika, 25.Maj.2010, 22:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako biti srećan kad je Tito umro
Tokom sedam dana žalosti, povodom Brozove smrti, niko se nije nasmejao ili povisio glas. Šaputalo se, kaže reditelj Janko Baljak, reditelj igranog filma „Plavi voz”
Specijalna projekcija novog domaćeg filma „Plavi voz” Janka Baljka održana je sinoć u Muzeju istorije Jugoslavije (Muzej 25. maj), u okviru multimedijalne manifestacije „ORA 2010”. Srpska premijera filma biće održana 6. juna u programu „Nacionalna klasa” Sinema siti festivala u Novom Sadu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << beogradska 22. septembra. „Plavi voz” je tragikomična priča o maturantima u vreme Titove smrti i nacionalne žalosti, o vremenu kada je bilo sramota radovati se jer je SFRJ izgubila idejnog tvorca.
– Kada su objavili da je Tito umro, sećam se da sam se sa roditeljima vraćao iz vikendice i slušali smo radijski prenos utakmice Crvena zvezda – Hajduk koja je bila prekinuta. Moj otac je bio urednik na Radio Beogradu i imao je brifinge oko izveštavanja o smrti Tita, pa sam znao da se to očekuje. Sve je bilo šizofreno, a dominiralo je neprihvatanje njegove smrti. Tito je bio hedonista, nije spominjao reč smrt, već je koristio eufemizme. Bilo je puno iskrene žalosti koja je bila pomešana sa neizvesnošću, jer su svi brinuli šta će biti sa SFRJ – kaže reditelj koji početak maja 1980. pamti po tišini i po tome što je, kako kaže, tih dana život u Beogradu stao.
Baljak, koji je u vreme Titove smrti završavao osmi razred, scenario za „Plavi voz” napisao je početkom devedesetih, delimično kao autobiografsku priču, sa namerom da to bude njegov diplomski film o maturantima koji nisu mogli da budu srećni zbog kolektivne žalosti.
– Tokom sedam dana žalosti povodom Brozove smrti, niko se nije nasmejao ili povisio glas. Šaputalo se – seća se reditelj i dodaje da je polazište njegovog filma bilo zgodno za komediju jer je reč o neskladu između nečega što je propisano i onoga što junaci osećaju.
– „Plavi voz” je komedija koja će vam mamiti osmehe na licu. Više ima ironije i sarkazma nego što je klasična komedija, jer ima i epilog o junacima, i o tome šta se njima dogodilo i šta se desilo u zemlji.
Baljkov film govori i o generaciji maturanata koja je deset godina posle mature, tokom devedesetih, razmišljala da napusti zemlju.
– Film sadrži i priču o onima koji su odlazili zbog rata. To nazivam gubljenjem nevinosti jedne generacije, ali i države.
Kao autor koji je posvećen dokumentarnom filmu, reditelj ne krije da je zadržao dokumentarizam i u igranom filmu, a najautentičnija je muzika koja je korišćena u filmu.
– Novi talas je počeo tokom jeseni 1980. Tada još nema „Idola” i „Električnog orgazma”, tek su počeli „Azra”, Jura Stublić, a glavni tok su bili Zdravko Čolić, Slađana Milošević i Oliver Mandić koji je u to vreme objavio pesmu „Osloni se na mene” koji u filmu izvodi školski bend – kaže Baljak, čiji film nije potpuna rekonstrukciji vremena o kojem autor jeste kritičan, ali i sentimentalan.
– Još uvek smatram da nije prošlo dovoljno vremena da bismo mogli da imamo ozbiljnu istorijsku distancu prema tom dobu. U tom smislu, nisam sentimentalan prema tom vremenu, ali jesam sentimentalan prema svojoj mladosti. To vreme mi se čini bezbrižnijim i lepšim u smislu pasoša i putovanja, velike poštovane zemlje i zajedničkog tržišta, dakle sve ono čemu sada stremimo jer domet stavljanja na belu šengen listu smatramo spektakularnim uspehom, a sve smo to imali pre 30 godina.
---------------------------------------------------
Nova generacija mladih glumaca
Film „Plavi voz” afirmiše novu generaciju mladih glumaca. Glavne uloge tumače: Sanja Popović i Ljubomir Bulajić, u filmu igraju mladi glumci Aleksandar Radojičić, Aleksandra Tomić, Suzana Lukić, Jelena Bosanac i Vladan Milić, uz starije kolege: Lenu Bogdanović, Nebojšu Milovanovića i Gorana Sultanovića.
I. Aranđelović
[objavljeno: 26.05.2010.]
.jpg)
