Izvor: Blic, 25.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada doktorira pravo, želi da upiše istoriju
PEĆ - Ivan Milić iz Ljubenića kod Peći najbolji je student na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Ivan je na trećoj godini studija, ali zbog izuzetnog uspeha studira ubrzano, pa ga od diplome deli samo četvrtina od ukupnog broja ispita. Iako priznaje da nije jurio prosek, iz svih ispita koje je polagao dobijao je samo desetke.
- Potičem iz seoske porodice u Metohiji, koja je u leto 1999. godine sa petoro dece preko Savinih voda izbegla u Crnu Goru. U mojoj porodici se nije puno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razmišljalo o mom obrazovanju. Posle završene osmoletke ni u snu mi nije padalo da ću nastaviti dalje, posebno ne akademsko školovanje. Otac je smatrao da je jedini izlaz bio u bogosloviji ili miliciji jer se rukovodio logikom, pošto sam bio odličan učenik, a on para nema, da mu je najbolje da me „preda drugome” da se brine o mom obrazovanju - priča Ivan.
U izboru između mantije ili plave uniforme Ivan se odlučio za Srednju školu unutrašnjih poslova koju je završio u Sremskoj Kamenici kao đak generacije, a kako ga policija nije previše zanimala, još kao pitomac odlučio je da posle srednje škole nastavi studije prava ili istorije.
- Shvatio sam koncept studiranja, a to je da je svaka naredna godina teža od prethodne pa moj klasični radni dan izgleda vojnički organizovan i do detalja isplaniran. Pridržavam se stare maksime koju je upotrebljavao jedan grčki slikar: „Nullus dijes sine linea” (nijedan dan bez linije). Razlika između
Lična karta
Student: Ivan Milić
Mesto: Peć
Fakultet: Pravni
Prosečna ocena: 10
Godina studija: treća
šestice i desetke po mom mišljenju je minimalna, za obe ocene treba sve da se zna. Za desetku pored znanja potrebna je retorička veština i brza psihomotorika. Imam vremena da gotovo svakog dana nešto pročitam, naučim, napišem, ali i izađem sa prijateljima - kaže Ivan.
Ivan živi u studenskom domu i hrani se u menzi, kao većina studenata iz unutrašnjosti. Iako priznaje da mu je u prvoj godini bilo najteže, sada kaže da se navikao na život u domu.
- Nisam imao stipendiju ni kredit, a od roditelja sam mogao da očekujem samo pisma, pa sam da bi preživeo preko vikenda radio kao pomoćni radnik sa zidarima. Juna te godine, na poslednjem ispitu sa prve godine moj odgovor iz Nacionalne istorije države i prava prof. dr Ljubica Krkljuš je, pored desetke, ocenila i kao izuzetan i najbolji u njenoj ispitivačkoj karijeri dužoj od 30 godina, zbog čega je odlučila i da mi pomogne - priča Ivan.
Uz pomoć profesorke Krjkljuš Ivan je uspeo da se izbori za univerzitetsku stipendiju, a profesorka mu je poklonila i udžbenike i dopunsku literaturu za drugu godinu. Literaturu za treću godinu dobio je na sličan način nakon ispita iz Građanskog i stvarnog prava od prof. dr Radenke Cvetić.
Što se tiče planova za budućnost, sada ima daleko jasniju viziju.
- Ako održim dosadašnji prosek, u šta ne sumnjam, nastaviću doktorske studije, pošto postoje izgledi da me na fakultetu izaberu za saradnika u nastavi. Ako mi to ipak izmakne, nastojaću da ostanem u Srbiji pošto u zavičaj definitivno ne mogu da se vratim. Već sam uspostavio kontakt sa jednom advokatskom kancelarijom koja mi nakon diplomiranja nudi zaposlenje - priča Ivan, koji razmišlja da pored doktorskih studija upiše i istoriju.
Majstor karatea
Pored nauke, hobi mu je sport. U srednjoj školi borilačke veštine su mu bile obavezne pa je i kasnije nastavio da trenira karate.
- Imam dosta slobodnog vremena. Smatram da nisam štreber ili bubalica, kako me možda zbog proseka ocena prati glas. Dosta vremena provodim u internet kafeu gde skidam literaturu za izradu seminarskih radova i sa društvom na zabavama u domu - priča Ivan.
