Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad žene propovedaju
Slovačka evangelička crkva a. v. u Srbiji ima šest parohijskih sveštenica, a prva žena u božjoj službi rukopoložena je 1970. godine u Novom Sadu
Žena u mantiji? Za neke je možda nepoznanica, ali za druge nešto uobičajeno budući da u Srbiji, u Slovačkoj evangeličkoj crkvi augzburške veroispovesti, žene više od 30 godina obavljaju svešteničku službu.
Najviši organ Slovačke evangeličke crkve a. v., Sinod, 1970. godine doneo je odluku da žene mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postati sveštenici, a iste godine u Novom Sadu rukopoložena je i prva sveštenica, Zuzana Skljukova. Ona se, međutim, ubrzo udala za sveštenika i otišla da živi u Slovačku. Šest godina kasnije, evangelisti u Srbiji su dobili još jednu sveštenicu – Veru Batori, koja je danas parohijski sveštenik u Laliću kod Odžaka i čiju pastvu čini oko 800 duša.
– Rođena sam u Slovačkoj, a Evangelički teološki fakultet završila sam u Bratislavi, kao i svi drugi evangelički sveštenici ovde u Srbiji. U našoj crkvi žene i muškarci sveštenici su potpuno izjednačeni, dakle, ja obavljam sve što i sveštenik. Nedeljom držim bogosluženja i propovedi, sredom jutarnje molitve, obavljam venčanja, krštenja, sahrane, ispovesti, a četvrtkom, obično zimi imamo i biblijske časove – kaže Batori.
Ipak, u početku nije bilo tako i sveštenice su postepeno izjednačavane sa muškarcima u božjoj službi. Kada je sredinom prošlog vek u Slovačkoj dopušteno da i žena obuče mantiju, one su samo mogle biti, na primer, veroučiteljice. Danas, u evangeličkoj crkvi u Laliću uloga žena je veoma velika. Naša sagovornica objašnjava da one održavaju oltar, čiste crkvu, ukrašavaju je cvećem, a organizovane su i u „Oltarni kružok žena”, koji postoji još od 1931. godine i bavi se humanitarnim radom.
– Ja sam 1982. godine imenovana za koordinatora tog udruženja, a do sada smo organizovale brojne humanitarne akcije, bavile se ručnim radom, držale časove pri crkvi dok veronauka nije bila u školama. Danas postoji i Ekumenska humanitarna organizacija (EHO), koja nastavlja ovaj dobrotvorni rad. Takođe, svakog prvog petka u martu od 1973. godine organizujemo Svetski molitveni dan žena kada se širom sveta, pa i ovde, okupljaju žene iz različitih crkava i sastavljaju zajednički program koji se čita u crkvi, na različitim jezicima. Muškarci su malo manje aktivni u crkvi, oni su više okrenuti poslu – kaže Batori.
Slovačka evangelička crkva a. v. danas ima šest parohijskih sveštenica i dve koje su kapelanke, odnosno pomoćne sveštenice. One su članovi i upravnih crkvenih organa: Batorijeva je u dva mandata bila zapisničar u Sinodu, a sveštenice učestvuju u radu i vode i crkvene odbore. Najmlađa „po stažu”, Jasmina Kotasov, rukopoložena je 22. aprila 2007. godine i danas je parohijska sveštenica u Bačkoj Palanci, gde živi oko 300 vernika evangelista. Ona je i veroučiteljica u gimnaziji u Bačkom Petrovcu i osnovnoj školi u tom mestu.
– U petnaestoj godini počela sam da se interesujem za sveštenički poziv, tačnije da češće odlazim u crkvu, ozbiljnije čitam Bibliju. Posle fakulteta, tri meseca sam provela u SAD u misionarskom radu, zatim sam bila pomoćni sveštenik, a pre godinu dana dobila sam i svoju parohiju. Obaveza u crkvi obično ima manje preko nedelje, budući da tada nema bogosluženja, osim kada je post. U crkvi organizujemo biblijske časove za mlade, a imamo i naš hor. Veronauka mi pruža posebno zadovoljstvo jer mi daje mogućnost da budem kreativna – priča Kotasova.
I Batorijeva i Kotasova kažu da još ima onih kojima je neobično kad vide ženu u svešteničkoj odori, ali da nisu imale neprijatnih iskustava. Takođe, obe dodaju da imaju dobru saradnju s drugim crkvama. Vera Batori objašnjava da Rimokatolička crkva u Odžacima ustupa na svake tri nedelje svoju crkvu evangelistima za njihova bogosluženja, budući da oni u Odžacima nemaju svoju crkvu, pa tako ona na svake tri nedelje odlazi tamo. Jasmina Kotasov, takođe, dodaje da sa sveštenicima iz drugih crkava ima dobre odnose.
– Nedavno sam bila pozvana na hramovnu slavu u pravoslavnu crkvu, a posle toga i na večeru. U odličnim sam odnosima i sa katoličkim sveštenikom u Bačkoj Palanci, kao i sa pravoslavnima – kaže Kotasova.
Žene su rukopolagane i u pravoslavnoj crkvi u 11. veku i mogle su da stupe u đakonsku službu. Služba žena đakona ili đakonisa, nije bila formalno liturgijska, one su više imale ulogu duhovnika, dušebrižnika za žene, objašnjava jerej Vukašin Milićević koji je preveo sa grčkog knjigu o ženama đakonima autorke Kirijaki Karidojanis-Ficdžerald.
– Bilo ih je mnogo među sveštenstvom, a do 5. veka rukopolagane su i u Zapadnoj crkvi, ali su se u njoj mnogo brže izgubile nego na Istoku. Kasnije su za đakonise gotovo isključivo rukopolagane monahinje, često igumanije manastira. Interesantno je da su krajem 19. i početkom 20. veka sveti Filaret Moskovski i sveti Nektarije Eginski rukopoložili nekoliko đakonisa. Treba istaći da nikada nije zabranjeno rukopolagati žene đakone, kao i da su zaključci nekih nedavnih konferencija na kojima su učestvovali predstavnici svih pravoslavnih crkava da nema razloga da ta služba ne postoji u Crkvi – kaže otac Vukašin.
S druge strane Kongregacija za doktrinu vere na zahtev Vatikana nedavno je izradila nova pravila u kojima se između ostalog navodi da će pokušaj rukopoloženja žena za sveštenice biti smatrano „ozbiljnim prekršajem, i to onim protiv vere“.
Jelena Čalija
objavljeno: 18/07/2010
