Izvor: Politika, 23.Feb.2011, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad na glavu padne spomenik kulture
Gavri i Katici Moljac srušio se krov kuće koju je uz još četiri trščare Vlada Republike Srbije 1998. godine proglasila za prostornu kulturno-istorijsku celinu
Novi Sad – Upozoravali smo da nas ovo svakog dana može snaći – krše ruke Gavra i Katica Moljac kojima se prekjuče na glavu srušio krov kuće u Ulici Kraljevića Marka broj 26. Ovaj bračni par penzionera živi u jednoj od pet najstarijih kuća u Novom Sadu, takozvanih trščara, koje su proglašene za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spomenik kulture. Međutim, vlasnicima ovih jedinstvenih objekata poseban status nije doneo nikakvu blagodet. Naprotiv, život im se pretvorio u pravu noćnu moru.
– Sva je sreća što nam unuci (devojčica od devet i dečak od dvanaest godina) nisu bili u kuhinji kada se krov nad njom obrušio, već u drugoj sobi. Istrčali smo napolje, plašeći se da će se čitava kuća srušiti. Čitav sat mi je trebalo da umirim decu, koju upravo zbog opasnosti i izbegavamo da češće zovemo kod nas – kaže Katica Moljac.
Na Rotkvariji, starom delu Novog Sada, koji se u prošlosti zvao Jovanovski kraj, sredinom osamdesetih godina bilo je tridesetak trščara, sagrađenih krajem 17. i početkom 18. veka. Zbog dotrajalosti i nebrige sve su se srušile, a preostalo ih je svega pet u Ulici Kraljevića Marka, na brojevima 24, 26, 26a, 28 i 30, koje je Vlada Republike Srbije 1998. godine proglasila za prostornu kulturno-istorijsku celinu.
– Sva dosadašnja obećanja da će se kuće revitalizovati i očuvati nisu ispunjena. Kada se svetla pogase, a grad umiri, jasno se čuje kako kuće stenju pod teretom vremena. Možete li da zamislite kako onda spavamo? Niko od nas nema novca da sam popravlja kuće, jer se radi o specifičnim poslovima, za koje je potrebno izdejstvovati razne dozvole. A sa druge strane, država i grad se oglušuju o sve naše zahteve – priča Gavra Moljac, dok nam pokazuje rupe u zidovima od zemljanog naboja i skele koje je podmetnuo da bi bar malo ojačao grede.
On ističe da je kuću poslednji put popravljao 1996. godine, uz saglasnost tadašnjeg Opštinskog zavoda za kulturu, kada je uspeo da sakupi 9.000 maraka i uloži u rekonstrukciju krova. Od opštinskih vlasti tada su dobili samo zahvalnicu!
– Dolazili su juče iz grada, snimili stanje, i rekli da nam mogu dati samo 1.000 evra. Nečuveno, ako ne žele, ili ne mogu da brinu o objektima koje su proglasili za spomenike, neka skinu zaštitu, pa da se sami snalazimo. Ovo je centar grada, gde svakoga dana niču stambene zgrade, a mi niti smemo, niti možemo da tražimo investitore – gotovo uglas kažu Katica i Gavra.
Planom detaljne regulacije Rotkvarije, koji je Skupština grada usvojila pre dve godine, predviđeno je pretvaranje prostora oko trščara u Ulici Kraljevića Marka u etnocentar. Ovde bi, objašnjeno je, trebalo da budu održavani festivali meda, zdrave hrane i slične manifestacije, a same kuće imale bi funkciju galerija i prodavnica umetničkih dela i suvenira.
Od ovog plana do sada ništa nije realizovano. U međuvremenu, rešenjem Građevinske inspekcije, Gavri i Katici Moljac zabranjeno je korišćenje trščare u Kraljevića Marka 26, jer se „dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline i ugrožava životna sredina“. Bračni par Moljac je ipak ostao u svojoj kući, jer drugu nema!
Miroljub Mijušković
objavljeno: 23.02.2011
