Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Avg.2009, 12:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Junske kiše pomogle razvoj šećerne repe

NOVI SAD - Faza porasta korena i nadzemnog dela šećerne repe upravo se završava i uskoro počinje sinteza i nagomilavanje šećera, izjavio je danas Tanjugu upravnik Odeljenja za šećernu repu u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Rajić.

On je rekao da su junske kiše, posle sušnog proleća, pomogle razvoju te kulture.

Rajić je kazao i da su mere nege veoma bitne za normalnu sintezu šećera, pa će ona moći da se odvija samo na onim parcelama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gde je redovno izvedena zaštita protiv pegavosti lista šećerne repe, a usevi nisu zakorovljeni.

On je naglasio i da je još rano za iznošenje procena konačnog ovogodišnjeg prinosa za celu zemlju, dodajući da će o tome moći da se govori tek početkom septembra.

Prema najnovijim istraživanjima, šećerna repa sada završava fazu porasta korena i nadzemnog dela i uskoro počinje sinteza i nagomilavanje šećera, rekao je Rajić.

Poslednje merenje na oglednim parcelama šećerne repe u tom institutu, realizovano 31. jula, pokazalo je prinos od 47 tona korena i 71 tonu nadzemne mase, što je veoma dobar rezultat, naročito za nadzemnu masu, objasnio je Rajić.

Nadzemna masa veća je za oko 55 odsto u odnosu na 2008. godinu, naveo je Rajić, dodajući da je to "fabrika koja će praviti šećer u narednom periodu".

On je kazao da je šećerna repa na tim parcelama do sada već stvorila prinos veći od četiri vagona po hektaru.

Rajić je istakao da ogledne parcele u Institutu, kao najbolje, samo pokazuju kakav je potencijal i približan prinos u tonama korena i nadzemnog dela, ali da to ne pokazuje kakav će biti prinos na svim parcelama u državi.

To važi samo za one parcele gde je redovno izvedena zaštita protiv pegavosti lista šećerne repe i gde usevi nisu zakorovljeni, rekao je Rajić, upozorivši da je, kako situacija sada stoji, polovina površina pod šećernom repom u državi zakorovljeno.

"Na tim parcelama je bila slaba zaštita protiv pegavosti lista šećerne repe, što će uticati na to da će list biti oštećen i neće moći da sintetizuje šećer zbog toga što će se obnavljati novi list na račun potrošnje šećera i onda nećemo imati ono što očekujemo", naveo je Rajić.

On je podsetio da je šećerna repa ove godine u Srbiji ukupno zasejana na oko 70.000 hektara, od čega su 63.000 hektara prijavile fabrike šećera, dok se procenjuje da je oko 6.000 hektara zasejano u slobodnoj režiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je ove godine zasejano za 26,4 odsto više šećerne repe nego u 2008, dok je u odnosu na desetogodišnji prosek zasejano za 3,5 odsto više šećerne repe.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...