Izvor: Blic, 24.Jul.2009, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Julska žega ispraznila gradske ulice
Sa temperaturom od 36 stepeni Celzijusovih, zvanično izmerenom juče u 14 sati, Beograd je, uz Sremsku Mitrovicu i Novi Sad, bio najtopliji grad u Srbiji.
U Beogradu će i danas biti sunčano i veoma toplo vreme. Vetar slab i umeren, uglavnom zapadni, jutarnja temperatura oko 24, a najviša dnevna oko 39 stepeni. Za sutra meteorolozi najavljuju prolazno naoblačenje i osveženje sa pojačanim severozapadnim vetrom, uz mogućnost kratkotrajnog pljuska sa grmljavinom i maksimalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << temperaturom oko 33 stepena. U nedelju i naredne sedmice u Beogradu pretežno sunčano i toplo sa maksimalnom temperaturom od 28 do 33 stepena. Reporteri „Blica" juče su bili na ulicama prestonice kad je izmerena najviša temperatura.
Vruće je bilo i životinjama u zoološkom vrtu Foto: M. Perić
Kupus „najbolji lek" za vrućinu
Jučerašnju vrućinu tesko su podneli i pijačni prodavci. I pored bogate ponude bresaka, lubenica, dinja, groždja, šljiva, malina, kupina, ali i paradajza krastavaca, tikvica, patlidžana, krompira i kupusa, kupaca gotovo i da nema. Prema rečima trgovaca, ako nešto i prodaju to je do 11 sati, posle jedva da iko svrati. Iako većima ima običaj da na pijaci prodaje i do pet sati popodne, sada najduže ostaju do jedan ili dva sata.
- Najviše stradaju breskve, maline i kupine. Svakodnevno bacam po nekoliko kilograma, jer istruli zbog velike vrućine. Donosim manje robe, mada često ni to ne uspem da prodam, ali šta ću nema mi druge - priča Dragica Novaković, prodavačica na „Palilulskoj pijaci". I sami prodavci jedva uspevaju da se rashlade, ali srećom nije se dešavalo da nekome pozli od vrućine. Kako bi se osvežili, većina njih, pije po nekoliko litara vode ili limunade, češće se umiva ili pokušava da se rashladi lepezama. Neki čak na glavu stavljaju i listove kupusa, tvrdeći da je to „najbolji lek" za vrućinu.
- Svežu ribu stalno držimo u ledu, tako da nema opasnosti da će se pokvariti. Onu koju pečemo, uglavnom i prodamo, već smo se navikli da kupaca ima samo ujutru i posle dva sata popodne, pa tako pripremamo hranu - kaže Dejan Risović, radnik ribarnice „Kum".
Poteškoće su juče imali i pekari, radnici grilova i fast fuda, koji su dan proveli pored pećnica i roštilja.
Lana Bunčić
U kabini autobusa plus 60
Najmanje hiljadu vozača gradskog prevoza, 180 vozača teških mašina i 100 ljudi za volanom kipera JKP „Beograd puta" istakli su juče najozbiljnije kandidature za titule radnika godine u svojim preduzećima jer su, po paklenoj vrućini, radili svoj posao.
Ništa manje zasluge ne pripadaju radnicima na nekoliko najvećih gradilišta u Beogradu, čije radno vreme je počelo u sedam ujutro, a završilo se u 19 sati. Dok su putari radili svoj posao, vozači GSP sa mokrim peškirima oko vrata vozili putnike, informacije o penjanju žive u termometrima punile su etar.
- Jednom prilikom sam merio temperaturu u kabini. Ako je napolju 40 za volanom je oko 55 do 60 stepeni. Onda otvorim prozore, dodam gas do 60, napravi se promaja pa se tako rashladim - priča Jovica D vozač kamiona u preduzeću „Balkan gradnja".
Građevinska sezona je u punom jeku pa su mašine juče pravile buku u najmanje 100 ulica. Onima koji misle da su Tantalove muke vožnja u gradskom prevozu ili šetnja po suncu na visokoj temperaturi sigurno ništa neće značiti to što je temperatura livenog asfalta između 150 i 170 stepeni Celzijusovih i što su „tamo neki" ljudi juče asfaltirali beogradske ulice. Taj podeok na skali nema nijedan kućni termometar, a ovu cifru nikada nije pokazao ni onaj na Trgu Republike.
Goran Svilar
Temperatura k’o sniženja u buticima
Svima koje je muka (čitaj posao) naterala da po jučerašnjoj temperaturi budu na užarenim beogradskim ulicama, bilo je sigurno veoma naporno. To mi je bilo jasno i kad sam izašao iz redakcije, a dok sam šetao kroz grad postajalo mi je sve jasnije. Mislim da je gužva u delu Trga Republike koji se nalazio u hladovini, nasuprot samo jednog zaljubljenog para na sunčanom delu, kome izgleda vrućina nije smetala, dovoljno govori. Građani skriveni u hladovini pomerali su se samo do obližnje cisterne kako bi popili vode. Gledali su termometar na trgu koji je pokazivao okruglo 40 stepeni i komentarisali kako je „sigurno mnogo toplije nego što piše". Tad se oglasio i jedan revnosni stariji gospodin sa termometrom u ruci, koji je potvrđujući njihove reči, izjavio da je izmerio 44 stepena. Posle bespomoćnog uzdaha okupljenih, na priču se nadovezao i policajac rekavši da mu je i ovako dovoljno teško, a da ne sme ni da pomisli šta će biti kad „ove vrućinštine počnu da izazivaju požare".
Pošto su ljudi, koje su se eto, zahvaljujući vremenskim prilikama našli na istom mestu, međusobno lepo izjadali jedni drugima, zapazio sam i jednu užurbanu devojku, bukvalno natrpanu kesama sa natpisima proizvođača raznih robnih marki.
„Zar ne misliš da je malo prevruće za kupovinu, draga", upitala je devojku prodavačica sladoleda. „Ma, bako, gde nije. Ova temperatura kao popusti u radnjama, evo sad sam baš kupila haljinu koja je na sniženju 40 odsto. Nije lako, ali moram, šta ću, sutra idem na more", užurbano je odgovorila devojka i produžila.
I dok je tako većina okupljenih na Trgu „veličala svoje muke", pomislih kako je devojka stvarano lepo zapazila sličnost između vremena i popusta. Onda pogledah izlog jedne radnje i videh natpis „sniženje do 70 odsto".
Dušan Milićević
Padali u nesvest od vrućine
Ekipe Hitne pomoći intervenisale su juče do 13 sati čak 40 puta na javnim mestima, najčešće zbog kolabiranja i padanja u nesvest. Stariji Beograđani i pacijenti sa hroničnim oboljenjima poslušali su savete lekara i nisu se previše izlagali visokim temperaturama, pa su mahom stradali mladi. Najčešće su padali u nesvest i to u momentu kad su napuštali veoma klimatizovane prostore sa niskim temperaturama i izlazili na previsoku spoljnu.
- Imam utisak da se mladi ljudi „junače" i da misle da mogu bez problema na vrućinu. Izlazak iz rashlađene prostorije direktno na sunce ogroman je šok, jer tada dolazi do velike oscilacije pritiska. I vozači su juče zbog sparine imali problem sa koncentracijom, što je rezultiralo većim brojem, na sreću manjih čukanja - rekao je za „Blic" Nebojša Mihajlović, načelnik smene u Hitnoj pomoći.
Kad je reč o pacijentima sa hroničnim oboljenjima, najteže je bilo srčanim bolesnicima. Mnogo zdravstvenih problema imali su i oni sa mobilnim hipertenzijama jer su doživljavali drastične padove pritiska.
Za sve njih glavni savet lekara je da od 11 do 16 sati ne treba da borave u spoljnoj sredini, osim u slučaju da u pretoplim stanovima nemaju rashladne uređaje. Tada se preporučuje boravak u parkovima sa puno drveća. U prostorijama sa klima uređajima razlika u temperaturi u odnosu na spoljnu treba da bude između osam i deset stepeni. Treba izbegavati teže fizičke poslove, kao i kuvanje i peglanje. Najbolje je rashlađivati se prirodnim sokovima i vodom koji nisu preterano hladni.
Neophodno je povesti računa i o ishrani i konzumirati laganu i lakosvarljivu hranu, salate od povrća, posne sireve, maslinovo ulje i prohlađene čorbe sa povrćem. Preporučuju se riba na roštilju i lagana mesa. Treba misliti i na oblačenje, a u obzir dolazi svetla, porozna i lepršava odeća od pamuka.
Ivan Mišković
Vrelo i na Adi
U dva sata popodne na „beogradskom moru", mesta na plaži nije bilo ni za peškir. Uprkos temperaturi bliskoj apokaliptičnoj, Ada je i juče bila bogata kolekcija osmeha i srećnih povika. Na letnjem meniju, kao i svakog dana, bili su svi poznati sportovi u vodi, uz poneki upravo smišljen, a oni koji su hteli letnju boju mogli su je dobiti u rekordnom roku. Adi, međutim, ne nedostaje hladovine za prvu pomoć, a ni prodavaca koje ni poseta Beograda Africi nije sprečila da živahno nude sve letnje potrebe i hirove, od lekova za opekotine, preko lakih štiva do privremenih tetovaža.
Živo je bilo i na sportskim terenima. Fudbaleri nisu dopuštali da im uživanje omete usijan beton, a na teniskim terenima igrači nisu želeli da propuste mečeve ni u danu u kome je dodir šljake izazivao opekotine.
Redak namršten pogled izazvala je nečija inovativna ideja da posetioce razglasom obaveštava o najnovijim poduhvatima srpske diplomatije i povlačenju američke vojske iz Iraka.
Marko Lovrić
