Izvor: Radio 021, 06.Apr.2017, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jod - nezaobilazan u trudnoći
Biolozi su došli do otkrića da unos ribe i morskih algi, samim tim i joda, igra ključnu ulogu u razvoju ljudskog mozga.
Jod ima i druge osobine kao što su: antibakterijsko, antiparazitsko, antigljivično i antivirusno dejstvo. Takodje, preventivno deluje i na pojavu kancerogenih ćelija.
Ipak, danas je nedostatak joda poprimio pandemijske razmere. Toksini poput broma, žive, olova, raznih prehrambenih aditiva i pesticida otežavaju iskorišćenje joda u organizmu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Posebno su ugroženi ljudi koji jedu puno pekarskih proizvoda i testenina, ali i vegeterijanci.
Na uzorku od nekoliko hiljada ljudi, 96% je imalo nizak nivo joda. Čak 72% svetskog stanovništva pati od poremećaja uzrokovanih nedostatkom joda. Neki od simptoma nedostatka joda su loša memorija, depresija, grčevi u mišićima, suva koža, slabost u telu i hroničan umor.
Unos joda je posebno važan za trudnice. Nedovoljan unos joda, kroz ishranu, može da dovede do smanjenja aktivnosti štitne žlezde. Uravnotežen unos joda u trudnoći je izuzetno važan.
Naime, manjak joda utiče na rad štitnjače, koji rezultira nedostatkom hormona, čiji je sastavni element upravo jod. Za pravilan razvoj i funkciju svih ćelija i tkiva u našem organizmu, a posebno mozga, kako u materici tako i nakon rođenja odgovoran je jod.
Oboljenje štitne žlezde povećava rizik od prevremenog porođaja. Može dovesti i do nepravilnosti u telesnom rastu i izgledu, ali i duševnom stanju.
Dnevna potreba kod čoveka iznosi minimum 150 mikrograma, a zbog rizika od umne i telesne zaostalosti kod dece, trudnicama se preporučuje bar 300 mikrograma joda. Joda najviše ima u morskim plodovima (plava riba, alge), voću, povrću, jodiranoj soli i u nekim mineralnim vodama bogatim prirodno rastvorenim jodom.
Autor: 021.rs
