Izvor: Radio 021, 13.Jul.2018, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jergović: Od drugih očekujemo suočavanje, a mi smo uvek žrtve
Suočavanje s prošlošću je dramatično važno za svakog čoveka i za svaku zajednicu, ali naš problem s bilo kakvim suočavanjem se sastoji u tome da mi neprestano od drugih očekujemo da se suočavaju, a sebe vidimo isključivo kao žrtve i pravednike koji imaju strašan problem s tim što se naše komšije ne žele suočiti, smatra pisac Miljenko Jergović.
"Jugoslavija je iščezla država koja kao aktualitet ili kao pretnja postoji samo u glavama poludelih etnonacionalista >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << i fašista koji već 28 godina ne prestaju da plaše svoja stada fantomom Jugoslavije. Jugoslavija je živa samo u glavama nacionalističkih i klerofašističkih ludaka i kriminalaca. Ako govorimo o Jugoslaviji kao kulturnom i identifikacionom prostoru sveta koji se naziva svetom južnih Slovena, mi zapravo govorimo o nečemu što je starije od te države koja izaziva kleronacionalističke paranoje, govorimo o nečemu što se tiče naših identiteta, privatnih sećanja, naših kolektivnih istorija i naše kulture u najširem smislu te reči", ocenio je Jergović u intervjuu za N1.
Pisac je naglasio da takva Jugoslavija, koja nije ni država, a ni politički projekat, zapravo je u svakom trenutku postojeća, kao i to da je na neki način važna za naš kulturni i kolektivni opstanak.
"Suočavanje s prošlošću je dramatično važno za svakog čoveka pojedinačno i važno je za svaku zajednicu. Međutim, naš problem s bilo kakvim suočavanjem se sastoji u tome da mi neprestano od drugih očekujemo da se suočavaju, a sebe vidimo isključivo kao žrtve i kao pravednike koji imaju strašan problem što se naše komšije ne žele suočiti. Pitanje suočavanja sa kolektivnom odgovornošću, pitanje suočavanja sa konkretnim zločinima koji su počinjeni u tvoje ime je zapravo pitanje koje se ne može odnositi samo na jedne, a na druge da se ni na koji način ne odnosi", kazao je.
Jergović poručuje da ni moralni, a ni ljudski imperativ nije da se suoči neko ko se smatra najodgovornijim ili ko se smatra najvećim krivcem, nego da je smisao suočavanja da se sa svojom odgovornošću suočavaju svi.
"Ako neko misli da u ime njegove zajednice nije počinjen baš nikakav zločin, onda taj neko ima jedan dramatično ozbiljan problem. Ono što bi bilo važno jeste da prestanemo od drugih da očekujemo ono što sami ne želimo da pružimo ni sebi ni drugima", rekao je književnik.
Jergović je kazao da je u ovih devet godina koje su prošle Zagreb postao jedna od metropola Evropske unije, ali da samim time nije postao ništa manje provincijalan u odnosu na druge metropole unutar i izvan Evropske unije.
"Ta provincijalnost sastoji se u osećaju s jedne strane vlastite važnost, a s druge strane osećaj manje vrednosti. To je taj sukob – u osnovi dva različita, a u osnovi lažna doživljaja sveta. Sarajevo je pak unesrećeniji grad od Zagreba. To je grad u kojem je danas pojedincu, koji je manjinac, teže živeti, nego u Zagrebu. Ipak, Sarajevo – ma što god bilo – ne može biti provincija. Sarajevo je poznata, zvučeća, tragična reč svih evropskih jezika. Sarajevo je nedovoljno anonimno da bi ikad više u pravom smislu reči bilo provincija. To što govorim o ovome mestu ne govori ništa loše, a ni ništa dobro. To je naprosto tako", naveo je Jergović.
Dodao je da u Zagrebu čovek lako postaje provincijalac, ali da je u Sarajevu, paradoksalno, mnogo više provincijalaca i da je Sarajevo upravo jedan od metaforičkih centara sveta u kom živi jako puno provincijalaca.
Autor: N1
