Izvor: Politika, 17.Apr.2010, 23:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna čaša – dovoljno, dve su malo...
Oni nastoje da čuvaju tradiciju proizvodnje vina po kojoj smo nekada bili čuveni, svako je u obavezi da podigne makar hektar vinograda i promoviše naše kvalitetno božansko piće. Da, da, to su vinski vitezovi koji su prošle nedelje osnovali Beogradski legat.
Osnovan je i Beogradski legat Udruženja evropskih vinskih vitezova „Sveti Đorđe” koje u 26 zemalja Evrope ima 3.680 članova i – sedište u austrijskom gradu Ajzenštatu. Beogradski legat već ima šezdeset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << članova, a ustanovljen je prošlog vikenda, pod pokroviteljstvom „novosadskog konzulata”, koji je nastao 2007. godine.
Kod nas, inače, postoji pet vinskih redova, u čitavoj Evropi čak petsto. Prvi srpski vinski red oformljen je u Hajdukovu kod Palića, potom u Aleksandrovcu, Vršcu, Feketiću i Novom Sadu, s namerom da se vino kao božansko piće izdvoji od svih ostalih.
Na osnivačkom skupu Beogradskog vinskog legata, koji je zbog svečanih odora, obeležja i lepe ceremonije podsetio na neka davno prohujala vremena, ipak su se čuli „vrlo savremeni” statistički podaci: od četiri boce vina kupljene u Srbiji, tri su došle iz uvoza a samo je jedna domaća. Vitezovi će se truditi da to promene i nastojaće da što pre pod vinovom lozom bude još oko 30.000 hektara, da bi Srbija u Evropsku uniju ušla sa 65.000 hektara vinograda.
Zato bi svaki vinski vitez trebalo da zasadi bar po jedan „svoj” hektar. Zajednički zadatak ovih na svetloj tradiciji udruženih ljubitelja vina jeste i proizvodnja kvalitetnih vina koja će zaštititi kao brend, a prioritet je da „fruškogorski bermet”, kao naša marka, postigne odgovarajuću cenu na svetskom tržištu. Ili ukratko: vitezovi promovišu vinski turizam, podižu vinograde i podstiču proizvodnju najkvalitetnijih vina.
Dimitrije Jevgenič Panfilov, novosadski hirurg, vrlo je ponosan na mnoge svoje titule, ali onu srpski vitez Reda sveti Đorđe voli da istakne. Na prošlonedeljnom okupljanju on je bio takozvani legator, naglašava da se zajedno sa vitezovima i ostalim istomišljenicima bori za elitu kao i očuvanje tradicije. Dr Panfilov pojašnjava da ne misli na elitu u „komunističku” smislu, niti džetsetersku, dakle družinu promovisanu kroz medije „koji jednu drugima gledaju u novčanik i pod suknju”. Vinski vitezovi uvek na umu imaju vrednosti koje će preživeti naplavinu vremena, nastoje da sačuvaju korene i prihvate vrednosti koje to zaslužuju.
Nove članove predlažu oni koji su već u udruženju – odgovara dr Dimitrije Jevgenič Panfilov na pitanje o tome kako šire svoje viteške redove. – Ipak, prednost imaju oni koji su spremni da više ponude nego što ištu, imaju bogatstvo ideja umesto materijalnih dobara. Vino nam je zajednički imenitelj, ali znajte ono nije piće za pijance. Naš moto je pobediti zavist u sebi da bi mogao da budeš viteški čovek.
Interesovalo nas je i nešto lično – recimo kada je doktor prvi put popio čašu vina. Kaže, sa 12 godina, kod jednog druga u Podgori, druga čija je porodica imala velike vinograde. Pola litre mu je pre gotovo pet decenija bilo dovoljno da se „gromko” napije. I tada je, tvrdi, naučio da je jedna čaša dovoljno a dve su malo.
Malo?
– Da, da...
Vitezovi su to. Nije ih lako razumeti.
---------------------------------------------
U vinskim redovima se tačno zna ko je šta, jer postoji čvrsto utvrđena hijerarhija. Na čelu je veliki majstor koji koordinira sve aktivnosti, a među članovima je dosta iskusnih proizvođača, profesora, poslovnih ljudi, glumaca, novinara, marketinških stručnjaka, koji svako na svoj način nastoji da širi vinsku kulturu.
R. P.
[objavljeno: 18/04/2010]
.jpg)
