Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Nov.2008, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedete li čuvarkuću?

NOVI SAD - Čuvarkuća je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama pokrivena stabljika visine od 10 do 30 centimetara.

U lažnom šticu poredani su cvetići zvezdastog oblika, svetlocrvene boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubičaste ili žute boje, javlja sajt "Herbateka".

Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, sočni, debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuća.

Kao lek koristi se svež list >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i iz njega isceđen sok. Dobro ga je ponekad pojesti zdravlja radi.

Čuvarkuća sadrži jabučnu i mravlju kiselinu, tanin, smolu, kalcijev malat, masno ulje soli, vosak, sluz, šećer, gumu i mineralne sastojke.

Stanište

Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju gotovo nikakvih zahteva.

Lekoviti deo biljkesu listovi, koji se skupljaju leti, za vreme cvatnje.

Lekovito delovanje

Sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju nervne rastrojenosti.

Sveže zdrobljeni listovi ili čisti sok koriste se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana, opekotina,l za bolna mesta nastala gihtom, te za lecenje "kurjih očiju" i uklanjanje sunčevih pega.

Čisti uši i leči opekotine

Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana skrućenim žutim sekretom (jer ga sok čuvarkuća rastvara), čireva želuca, herpesa, hemoroida i glista.

Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.

Ime kao indikacija

Sva narodna imena ove biljke vezana su za život i zdravlje: uzludobar, ozluživ, podsiluživ, vazdaživ.

Isto značenje imaju i latinski nazivi sempervivum i grčki eiksvun. Drugi nazivi su cmilić, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik i uvara.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...