Izvor: Radio 021, 23.Mar.2021, 21:03
Je li, a znaš li ti ko smo mi?
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike.
*Tekst je inspirisan usmenim i pismenim komentarima na vest o optužbama za silovanje glumice Danijele Štajnfeld.
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Čovek nestane, proguta ga zemlja, a niko ne zna da je mrtav već tri godine. I nikom ništa. Dete od 11 godina u srcu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Vojvodine, zemlje plodnih njiva i mnogobrojnih građevinskih dizalica, jedva preživljava, u neljudskim uslovima, bez vode i struje. Nadležni ćute. Na sportskim tribinama zajedno političari i kriminalci. Svi vide, uzalud.
Jedan glumac, političar istovremeno, uzme sebi za pravo da optužbe za silovanje nazove svojom iracionalnošću, u okviru koje dostignućem smatra svoj interes za osobu koja ga je optužila da ju je napastvovao, jer joj je on tim činom interesovanja iskazao nežnost, ukazao poštovanje. To je dostignuće, kaže on, taj stepen interesovanja da je kod njega izazvala emociju, takvu da je on poželi. A kad ona insistira da se sve to desilo uprkos njenom "ne", on je onda priupita: "Znaš li ti ko sam ja?"
I ona zaćuti... Jer zna gde živi.
I zna se ko je on: uglednik, poštovani član društva, umetnik, obožavan oduvek, poznat, filmski glumac, njegove replike se pamte, bio je legendarni Crni iz "Sivog doma", onaj Fikret iz "Specijalnog vaspitanja", Lepi iz "Oktoberfesta", opasni Bajazit iz "Boja na Kosovu", misteriozni Dragan iz "Bulevara revolucije", Stole što u "Ni na nebu, ni na zemlji" uz "Moji su drugovi" tako dobro plače, pa Prašnjavi iz "Balkanskih pravila" i sami Nikola Pašić, evo ovih dana...
Voljen i na pozorišnim daskama. Njegovo ime garantuje publiku. Mnoge nagrade: Sterijina, pulska "Zlatna arena". Uvek odličan sagovornik, vazda filozofski nastrojen - jer on je glumac mislilac, a ne puki izvođač glumačkih radova, ume da govori, muževan glas, odlična dikcija, orator, bio je jednom ubedljivi i nepokolebljivi mesija kod jedne česme, ljudi bili spremni da krenu za njim, posle bio i član, danas pokojne stranke koja mu je dala kredibilitet da bude ministar (Sedi, jedan!), opozicionar koji će današnje ostatke bivše stranke, uveren je i uporan je, skrpiti baš on, jer, begbedeovski ukratko, on to zaslužuje.
Inače, obožavaju ga žene, dasa koga bi mnoge mame poželele za zeta, a bogami i muža. Zavodnik, šarmer, prototip poželjnog muškarca u Srbiji, pravi Srbin, otac, nekoliko dece. Ambasador Fondacije koja postoji da bi se borila protiv nasilja nad ženama. Podržao je koleginicu Milenu Radulović, iznenađen je brutalnošću tog slučaja, predložio je da deca iz Aleksićeve škole pređu u njegovu, principijelno podržao i koleginicu Danijelu Štajnfeld koja je govorila o seksualnom nasilju nad njom. On ga je, doduše, nazvao mobingom koji se mora dokazati, i tako joj poslao najbrzojavniju poruku preko okeana.
A ko je ona? Ta koja je bila zaćutala, jer zna gde živi?
Samo glumica, i to ne neka baš poznata, neke ulogice tu i tamo, mlada, fićfirić, hoće karijeru, šminka se, onako - lepuškasta, vidi se da voli da izaziva, flertuje, namiguje. Namiguša. Možda nosi i kratku suknju, i smeška se, smeška se svima. Sigurno se smeškala i kad je "dobila emociju od uglednika". I neka je dobila, tako joj i treba kad se smeškala. Što bi on inače to uradio, pa on je poznat, on to može gde god hoće, na svakom koraku, s kim god hoće, sve mu se nabacuju, a ona sirota, sigurno je nije hteo, paćenica, nije ni neka riba, glumičica, željna slave, možda su bili i u vezi, kratko, pa je on otkantao, utrpala mu se u kola, čuj, nije znala gde idu, sigurno mu je davala neke znake, ohrabrivala ga, pa se predomislila, on je samo čitao znakove, možda je malo popio, pa šta, glumci piju, oni su malo slobodniji, ma jes', borila se i govorila "ne", aha, a mislila - samo navali i branila se jednom rukom, onda ćutala tolike godine.
Ma 'oće da mu smeste, jer je opozicija, mažu nam oči ovom pričom da zataškaju afere dok se onaj grudva. Čuj, ćutala, ćutala, pa još ga godinama kasnije tajno snimila i sve stavila u film, samo da se proslavi. Sve bi uradila za slavu. Cinkarila ga na festivalu u Sarajevu. Kriminal, tajno ga snimati, pa to zakon ne dozvoljava, a i nije to njegov glas, montaža je, to je on vežbao replike za predstavu, podmetnula mu, laže, treba je zatvoriti zbog toga. Ona je samo željna slave, zato je sve izmislila. On je faca, a ona ga optužuje! Zna li ona ko je on?
Zna li ona ko je on?
Ko je šta znao - tek će se utvrditi. Ono što se (ne) zna jeste to ko smo mi, i kolika je snaga tog "mi", ljudstva koje je brana zataškivanju raznih zloupotreba, maltretiranja, napastvovanja, društvo koje mora da bude pouzdano i meko rame za vidanje rana žrtvama.
Ovo sve iznad napisano o Njemu i Njoj takođe je ogledalo našeg društva i odraz nije baš lep. Patrijahalno besan, grub je, osuđujući, ponižavajući, navalentan i takav odraz mogu opisati samo reči sličnog "tonaliteta". Neprijatno ih je čitati, neprijatno i napisati, pa opet, svemu tome smo svedočili u prethodna dva dana. Svaki rezon se izgubio.
No, znamo li mi - ko smo mi? Ko je oko nas? Znamo li oko sebe nekoga ko u tišini bez glasa vrišti, paralisan od straha, tu blizu, u obližnjem stanu, zgradi, ulici, komšiluku? Čujemo li te emocije što vru? Ili smo gluvi kod očiju? Ima li kakvih ljudskih dostignuća u nama da se one razmotre i poštuju? Da se bar ne ponižavaju? Jesmo li oni koji će omogućiti da progovore i neke druge Danijele, Milene, Ive, Marije, Bojane, a sigurno ih ima.
Možemo li biti bar toliko ljudi da dopustimo da se bez straha razvežu i druga usta, jer, ako ohrabrimo te koji su od užasa zanemeli, možda bi čuvena glumačka replika "Prave onolike škole i bolnice, a zatvori - ovolicki!" mogla da bude proročanska. Možda bi tada Srbija, zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće, mogla da postane i zemlja u kojoj ljudi neće osuđivati žrtve, već nasilnike kada se dokaže da to jesu. Možda bi tada to bilo društvo u čijem će se odrazu u ogledalu konačno videti i pravednost.
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
