Izvor: Blic, 11.Avg.2010, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga o smrti monstruma iz Ledinaca još nije gotova
Još uvek nije završena istraga povodom smrti Mladena Ogulinca (52), optuženog za ubistvo osmogodišnje devojčice u Starim Ledincima.
Istraga je u nadležnosti je policije, sudske medicine i Višeg suda u Novom Sadu koji mu je odredio psihijatrijsko posmatranje, a ne Specijalne zatvorske bolnice u kojoj je umro, izjavio je koordinator službi za zdravstvenu zaštitu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija Miodrag Anđelković.
Prema zakonu, zatvorska ustanova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojoj preminuo pritvorenik ili osuđenik obaveštava policiju i istražnog sudiju koji posle uviđaja sudskoj medicini nalaže obdukciju tela, rekao je Beti Anđelković.
Ogulinac je priznao silovanje i ubistvo devojčice M. J. u Starim Ledincima. Po nalogu istražnog sudije u Specijalanu zatvorsku bolnicu smešten je 28. juna na psihijatrijsko posmatranje. Preminuo je prošle nedelje, najverovatanije od infarkta, a posle obdukcije znaće se tačan uzrok smrti.
Prema rečima Anđelkovića, koji je do pre nekoliko meseci bio upravnik Specijalne zatvorske bolnice, tim koji je bio zadužen za psihijatrijsko posmatranje Ogulinca još nije doneo zaključke i verovatno će to učiniti ovih dana.
Na pitanje da li je uobičajeno da ljudi koji se terete za najteža krivična dela sobu sa drugima, Anđelković je kazao da je to pravilo jer je teško nekog ko je kao Ogulinac već pokušao samoubistvo pratiti 24 sata.
"Zbog toga je uvek bolje da bude još neko sa njim. Mi u nekim sobama imamo i kamere, video nadzor, ali dešava se da čovek ode u toalet i pokuša da dovrši samoubistvo koje je započeo", ukazao je on i dodao da je zajednička soba dodatna mera opreza koja ima i terapijsko dejstvo jer je "tim ljudima daleko bolje kada imaju neku komunikaciju, kada s nekim mogu da razgovaraju".
Prema njegovim rečima, samoubistva na odeljenju akutne prihijatrije u Specijalnoj zatvorskoj bolnici nisu učestalija nego u drugim psihijatrijskim ustanovama, ali problem je što se samoubistva dešavaju "uglavnom kada se čovek stabilizuje i dođe u stanje da napravi životni bilans, koliko-toliko korektno sagleda šta je uradio".
"Od 650 bolesnika oko 250 ljudi je na obaveznom psihijatrijskom lečenju, uglavnom su to ljudi koji su počinili teška krivična dela u neuračunljivom stanju. Njima sud nije odredio kaznu nego meru obaveznog psihijatrijskog lečenja koja može da bude i na slobodi, ali uglavnom dolaze kod nas", rekao je Anđelković i naglasio da ta mera podrazumeva i lečenje i čuvanje.
Oko 60 posto tih ljudi je tu zbog ubistava, a skoro polovina njih zbog višestrukog ubistva, naveo je koodinator i dodao da rok lečenja zavisi od njihovog zdravstvenog stanja. Obavezno lečenje nije vremenski organičeno, ali prosek boravka u bolnici je pet godina "bez obzira koliko su teška krivična dela".
Periodično, tim koji se bavi lečenjem pacijenta pravi izveštaj i sudu predlaže dalje lečnje u zatvorskoj bolnici ili zamenu lečanjem na slobodi ako je pacijent psihički stabilan i može da ode u svoju porodicu ili u neku ustanovu koja je van zatvorskog sistema.
"Mera obaveznog lečenja na slobodi praktično obavezuje ustanovu koja nastavlja lečenje, a i njega (pacijenta). U slučaju da ne poštuje odluke lekara, da ne uzima lekove, sud može da preinači odluku i vrati ga nazad kod nas", objasnio je Anđelković i dodao da je posle otpusta obavezno lečenje na slobodi do tri godine.
Posle tog perioda "taj čovek nema obaveza ni prema sudu, ni prema državi da nastavi lečenje, što je veliki problem i vrlo lako, zbog neuzimanja neophodnih lekova, može ponovo doći u situaciju da počini slično krivično delo".
Anđelković je ukazao da su neka od najtežih krivičnih dela poput višestrukog ubistva u Jabukovcu, ubistava u Banovcima i Starim Ledincima izvršili upravo ljudi "koji su pre toga imali površnih kontakata sa psihijatrijom".
"Problem je u tome što ljudi koji su prepoznati od strane civilne psihijatrije nisu bili lečeni, ne zato što lekari nisu hteli da ih leče, nego zato što nisu imali obavezu da se leče, sve se svelo na njihovu volju", naveo je on.
Dodatni problem je što je resocijalizacija psihijatrijskih bolesnika koji su počinili teška krivična dela vrlo teška, naglasio je koordinator. U mnogo slučajeva porodice i sredina iz koje su ne žele da ih prihvate, a vrlo je teško i naći odgovarajući posao.
.jpg)
