Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorija srpske književne kritike
Dvotomno delo akademika Predraga Palavestre „Istorija srpske književne kritike (1768–2007)” objavila Matica srpska iz Novog Sada
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je predstavljeno dvotomno delo akademika Predraga Palavestre „Istorija srpske književne kritike (1768–2007)”, koje je objavila Matica srpska iz Novog Sada. Na bezmalo hiljadu stranica, akademik Palavestra objavio je svoje životno delo. Njegova „Istorija srpske književne kritike” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obuhvata vreme od Zaharija Orfelina do najmlađih savremenih autora. Ovo kapitalno delo, kakvo nemaju ni moćnije kulture od naše, zaokružuje raniji veliki projekat (objavljen u 25 knjiga) Matice srpske i Instituta za književnost. Palavestra precizno, odmereno i ciljano, često oštro i polemično, piše o srpskim književnim pravcima i njihovim tumačima u protekla dva i po veka. Urednici i recenzenti knjige su Miro Vuksanović, Slavko Gordić i Milivoj Nenin.
O delu akademika Palavestre govorili su Radovan Vučković, Miro Vuksanović i autor.
Palavestri, istakao je Vučković, nije bio cilj da obradi kritiku razdoblja u strogim okvirima koje bi zatvarao književni pokret ili epoha. Želeo je da čitalac u njegovoj dvotomnoj knjizi oseti živo prelivanje ideja i kritičkih shvatanja i da, istovremeno, kako je to uobičajeno u istorijama književnosti, stvori za sebe prostor kako bi vrednovao rad pojedinih kritičara, odnosno izdvojio one za koje veruje da su najbolji u jednom vremenu ili da najpotpunije reprezentuju njegove ideje i ideale.
U poluvekovnom razdoblju posle Drugog svetskog rata, Palavestra je izdvojio dvojicu kritičara: Zorana Mišića i Borislava Mihailovića Mihiza za koje, verovatno, nije smatrao da su najbolji, kao što Skerlić i Popović to jesu bili u vreme moderne, ali su najefikasnije delovali u promenama koje su se u srpskoj književnosti dešavale pedesetih godina prošlog veka i stimulisali su ih svojim idejama i radom. I s razlogom im je pripalo takvo mesto.
Palavestra je, naglašava Vučković, iscrpno, svestrano, stilski efektno, ali naučno odgovorno i tačno prikazao istoriju srpske kritike u nepuna dva i po veka njenog postojanja. Na takvom podvigu čovek može da mu pozavidi.
Svoje slovo Vuksanović je naslovio „Palavestrin periodni sistem”. Očigledna je veza s poretkom hemijskih elemenata. Njih je Mendeljejev razvrstao. Prazna mesta je ostavio za elemente koji će biti pronađeni. Svaki znak i svaki broj je na svom prirodnom mestu. Slično, mendeljejevski, postupio je i akademik Palavestra. Knjiga ima dva toma i 908 strana. Vremenski rastegljaj je od 1768. do 2007. godine. Početak je s prvim srpskim časopisom – „Slovensko-serbskim magazinom”. Pokrenuo ga je u Veneciji Zaharije Orfelin, rođen 1726, sto godina pre osnivanja Matice srpske čiji je Izdavački centar objavio Palavestrinu „Istoriju”, kao i poznatu ediciju „Srpska književna kritika”, u 25 knjiga, njenu prethodnicu. To je bio projekat beogradskog Instituta za književnost i umetnost. Vodio ga je i naučno uzdigao Palavestra. Sada je zavrhunio svoje životno delo, započeto 1971. godine.
Predrag Palavestra je zahvalio na lepim rečima i rekao da će se, verovatno, čuti i neke ružne, kada se knjige pročitaju. U ovaj veliki posao je ušao 1971. godine i cilj mu je bio da prati uspon, sazrevanje i pad građanskog staleža, ali i građanske elite koja je stvarala našu književnu kritiku, koja je bila „sekretar javnosti”, „tvorac mišljenja”, „vaspitač ukusa”" Govorio je i o „beogradskom stilu” i istakao da se bavio i našim kritičarima u emigraciji. Posebnu pažnju je posvetio Pavlu Popoviću, odbačenom Branku Lazareviću i zaboravljenom Nikoli Mirkoviću.
Palavestra nije pisao o sebi, nije primio „nove običaje”, kako je primetio Miro Vuksanović, jer to ne pristaje njegovom gospodstvu. Ali, pišući o drugima Palavestra je dovoljno rekao o samom sebi.
Z. Radisavljević
[objavljeno: 03/12/2008]
