Izvor: B92, 25.Okt.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Interzone: zvukovi u međuprostoru
Renomirani novosadski festival avangardne muzike doživeo je i svoje 11. izdanje od 21. do 23. oktobra
Pre samo godinu dana, sudbina novosadskog Međunarodnog festivala aktuelne muzike Interzone bila je krajnje neizvesna. Nezadovoljni komunikacijom sa nadležnim političkim institucijama i pritisnuti besparicom, organizatori su pokrenuli serijal programa „Interzone odbrojavanje", kojim su najavili samoukidanje festivala.
Kampanja je urodila plodom, pa je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << manifestacija koja od 1997. godine s uspehom promoviše avangardnu kulturu i umetnike nekako pregurala krizne dane. Prikupljen je budžet, i za 2010. godinu je najavljen ambiciozan program posvećen vokalnim umetnicima i istraživanjima mogućnosti glasa.
Samom festivalu je prethodilo nekoliko koncerata, među kojima se atraktivnim sadržajem i posetom izdvojio nastup Ive Bittove u maju. Veoma dobar odziv imala i vokalna radionica Ane Sofrenović (10-14. oktobar), gde je naša poznata glumica demonstrirala svoja sve eksperimentalnija interesovanja na polju glasa i fascinaciju delom Meredith Monk. Čitava akcija je kulminirala nastupom voditeljke i polaznika radionice, pred velikim brojem radoznale publike u novosadskoj Sinagogi.
Konačno, od 21. do 23. oktobra u Studiju M je održano i 11. izdanje Interzonea. Okosnicu programa činila su tri kamerna sastava iz Arnemske muzičke platforme u Holandiji (koji su održali i niz radionica u Izbi), a kao glavna zvezda je najavljivana saradnica Lesa Claypoola (Primus), ekscentrična kantautorka Gabby La La. Ponudu su kompletirali slovenačka vokalistkinja/performerka Irena Tomažin i dežurni domaći avangardista Szilard Mezei sa svojim Vocal Quartetom.
Otvaranje nam na svakom koraku otkriva veoma brižljivu i ozbiljnu realizaciju festivalskog koncepta. Sa kupljenom kartom dobijate Interzone novine na 24 strane gde su potanko predstavljeni svi gostujući umetnici, a našlo se mesta i za teorijska razmatranja o frik-folku, improvizovanoj muzici, i drugim prigodnim temama. Ispred ulaza u koncertnu salu prodaju se majice, torbe, bedževi i ostala roba sa Interzone etiketom, a program vode dve kostimirane glumice/performerke koje teatralno najavljuju muzičare i pričaju o samom festivalu, njegovoj filozofiji i istorijatu. U pauzi, između prva dva koncerta, u holu je organizovan i svečani koktel sa zakuskom.
Nešto je manje vesela situacija kada se baci pogled na publiku - prve večeri se okupilo svega 50-ak ljudi, sa sve organizatorskim timom i retkim predstavnicima medija. Razloge za tako slabu posetu možemo samo da nagađamo, i time ćemo se pozabaviti na samom kraju teksta.
U međuvremenu, vraćamo se izvođačima. Prvi nastup bio je rezervisan za solo performans Irene Tomažin, u svedenoj scenografiji koju čine radni sto, knjige, i pregršt oldtajmerskih diktafona. U pratnji snimaka sa starih traka, Irena čita pisani materijal sve brže i brže, demonstrirajući virtuozne vokalne tehnike. Kreće se po bini, gestikulira, pleše, uživljava se u ulogu verbalizujući misaoni proces i strahove „nesigurne umetnice"... njen repertoar je bliži avangardnom teatru nego muzičkom festivalu, a očita je namera Interzone ekipe da obuhvati i ovaj segment kreativnog stvaralaštva.
Za razliku od ozbiljnog nastupa Irene Tomažin, koncert trija Mental Chamber Orchestra je sušta suprotnost - materijal inspirisan legendarnim Astorom Piazzollom i njegovim kamernim tangom ispresecan je duhovitim govorancijama uvek nasmejanog Tjerka Van Der Hama (klavir/melodika), jednim od dvoje osnivača Arnemske muzičke platforme (uz violinistkinju Tessu Zoutendijk, koju smo u raznim varijantama gledali tokom svih večeri).
Nažalost, ostaje utisak da je atraktivan repertoar odsviran odveć školski i bez autoriteta. Tango je muzika strasti i emocija, a Mental Chamber Orchestra je izvode kroz hermetične aranžmane i niz proračunatih, manirističkih gestova (kao što su, recimo, matematički precizni rezovi gudalom po žicama violine). Prijatan koncert, i ništa više od toga.
Ništa originalniji nije bio ni drugi holandski sastav, Earshaking Peaces, koji je otvorio naredno festivalsko veče (opet pred 50-60 ljudi, u sali pet puta većeg kapaciteta). Kantautorka Hanneke De Jong (gitara/klavir/vokal) crpi inspiraciju iz Shakespeareovih dela i svira nežno-romantičnu muziku kakvu smo čuli na stotine puta, i to od mnogo boljih interpretatora. Ne može joj se osporiti lepota glasa i snaga izvedbe koja je došla do izražaja u par pesama, ali je aranžerski ugođaj izostao.
Tek za koncert Szilard Mezei Vocal Quarteta se može reći da je u potpunosti zadovoljio. Hiperproduktivni violista iz Sente je za ovu priliku svojoj standardnoj ritam sekciji (Ervin Malina - kontrabas, Ištvan Čik - bubnjevi) pridodao vokalistkinju, sestru Kingu, predstavljajući repertoar na raskršću arhaične narodne muzike, slobodnog džeza i klasike. Unisone deonice Szilarda i Kinge zastrašujuće su snage i u udobnom kontrastu sa nešto slobodnijom svirkom ostatka benda. Kao i obično, uživanje čuti sa koliko intuitivnog međusobnog razumevanja sarađuju Čik i Malina, koji je u petak uveče naročito nadahnuto odsvirao par žestokih sola na kontrabasu.
Poslednje veče je konačno donelo dovelo više od 100 ljudi u Studio M, a započelo je koncertom trećeg i ubedljivo najboljeg predstavnika Arnemske muzičke platforme - Kaas Kwarteta. Sastav s tri violine i čelom poentira tamo gde su drugi zakazali, predajući se nešto iščašenijem tretmanu vlastitih instrumenata i otvorenošću ka improvizaciji i humoru u samoj muzici. Među probranim pesmama našle su mahom obrade džez velikana (Herbie Hancock, Charles Mingus...) i nekolicina klasičarskih/kamernih tema, a finiširano je makedonskom narodnom „Jovano, Jovanke".
Koncertu Gabby La La prethodila je dodela diploma polaznicima radionice Ane Sofrenović, da bi se nedugo potom na bini pojavila sićušna Amerikanka sa zelenom perikom, okružena brdom instrumenata (ukulele, sitar, harmonika, nintendo!), koje će tokom narednih sat i po svirati na ravne časti. Otvaranje uz najveće hitove s njenog za sada jedinog albuma „Be Careful What You Wish For" (2005) protiče kako se samo poželeti može, uz sing-a-long i bleskaste priče koje publika dočekuje s puno entuzijazma.
Problemi nastaju kada Gabby pokuša da kompenzuje nedostatak pratećeg benda nasnimanjem nekoliko linija lupova, što često ume da potraje i po nekoliko minuta. Za nekoga ko profitira na sažetosti izraza i efektnim kratkim pesmama, ovakvo razvlačenje svirke je krajnje pogubno. Rezultat je zamor kod auditorijuma i konstantno iščekivanje da se između pričica, stiskanja pedala i rotiranja instrumenata provuče poneka pesma u jednom dahu. Očekivali smo puno, a dobili uživanje na mahove.
Pravo je vreme da se vratimo na pitanje posete. Ako je festival koncipiran s ljubavlju i još pedantnije realizovan, zašto nije bilo više ljudi? Treba li kriviti neupućenu publiku, cene karata (400 dinara), loš marketing, ili nešto četvrto? Po mišljenju pisca ovih redova, najviše je škripalo - u samom programu.
Interzone je svoje najjače adute (Bittova, Sofrenović) iskoristio u mesecima i nedeljama pre festivala, dok je centralna manifestacija ostala bez prepoznatljivih imena koja u svakom trenutku mogu da privuku barem par stotina ljudi. Gabby La La to (još uvek) nije, a nisu ni ostali festivalski bendovi.
Takođe, ma koliko nam simpatični i šarmantni bili muzičari iz Arnemske muzičke platforme, moramo primetiti da ova družina koncertima nije opravdala ukazano (veliko) poverenje. Samo je Kaas Kwartet ispoljio kreativnost dostojnu festivala muzike „u međuprostoru", dok su Mental Chamber Orchestra i Earshaken Peaces ostali na razini jednostavnih stilskih vežbi.
Osmotrimo li Interzone kao organizaciju čija se delatnost ne ograničava samo na tri festivalska dana, već na niz akcija tokom čitave godine, doći ćemo do kudikamo bolje ocene. Lepo je imati značajnu kulturnu manifestaciju svakog oktobra, ali je još lepše negovati publiku na redovnoj bazi. Na osnovu svega viđenog za tri dana u Novom Sadu, stiče se utisak da entuzijazam Interzone tima nije upitan. Da li će i dalje biti dovoljno institucionalne volje da se ova lepa priča nastavi u punom zamahu, saznaćemo u narednim mesecima...
