Izvor: Radio 021, 16.Dec.2019, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Industrija u Srbiji od pokretača društvenog razvoja postala simbol tranzicionog neuspeha
U savremenoj srpskoj privredi, mnoga fabrička preduzeća su "našminkala" svoju spoljašnjost.
Kako piše Politika, moderne virtuelne prezentacije, "svetski" dizajn ambalaže i preuzete poslovne fraze poput "misije i vizije kompanije" trebalo bi da upućuju na osavremenjivanje domaće industrije. Ispod te marketinške fasade, međutim, u pogonima širom Srbije su i dalje prisutni neadekvatni socijalistički obrasci rukovođenja i rada. Sve ove tvrdnje se, naravno, odnose >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << samo na preživele fabrike koje nisu za svagda zakatančene divljom privatizacijom u bespućima srpske tranzicije.
To su neki od nalaza iz studije "Fabrika: industrija u postsocijalističkoj Srbiji" dr Marice Šljukić, sociološkinje i docentkinje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Za ovu publikaciju autorka je nedavno dobila godišnju nagradu "Vojin Milić", koju dodeljuje Srpsko sociološko društvo za najbolju sociološku knjigu.
Ona ističe da je industrija u Srbiji, od osnovnog pokretača privrednog i društvenog razvoja, što je bila ili je trebalo da bude u socijalizmu, poslednjih decenija postala simbol tranzicionog neuspeha, a njen oporavak je neizvestan. Srpska industrija je, štaviše, postala kombinacija socijalističkog nasleđa i novih organizacionih formi nastalih prilagođavanjem proizvodnje kompleksnim zahtevima novog, "postsocijalističkog" okruženja.
Njena erozija je započeta posle raspada SFRJ. Ekonomskom ali i fizičkom uništavanju mnogih postrojenja devedesetih su doprineli dobro poznati razlozi: ratovi u okruženju, hiperinflacija, sankcije, NATO agresija... Početkom 21. veka devastacija se nastavlja, ponajviše zbog privatizacije, pa je do 2010. godine prodato 2.000 najboljih srpskih preduzeća. Takođe, zbog odsustva interesovanja za njihovu rekonstrukciju, oko 90 najvećih firmi – "realsocijalističkih dinosaurusa" – polako se gase ili su već ugašeni jer im dugogodišnje neracionalno poslovanje i organizacija, tehnološka zaostalost i višak radne snage onemogućavaju konkurentnost. Na sve to, Zakonom o stečaju iz 2009. ključni industrijski sektori su stavljeni u ruke stranog kapitala.
Kada je reč o fabrikama koje su u državnom ili privatnom vlasništvu opstale do danas, u mnogima od njih je primetna opterećenost poslom, uz loše uslove rada i neizvesnost radnog mesta. Tako je bezmalo dve trećine radnika koji su učestvovali u autorkinom istraživanju izrazilo strah od gubitka posla, što je drastično više u odnosu na 2001. godinu i doba početka privatizacije, kada je oko polovine radnika strepelo od otkaza.
"Ovaj strah se ogleda i u tome da mnogi zaposleni, strepeći od umanjenja plate ili gubitka radnog mesta, ne uzimaju bolovanje čak i kad im je ono zaista potrebno. To je istovremeno drugačija situacija nego u socijalizmu, kad se bolovanje uzimalo onda kad za to i nije bilo razloga", navodi dr Marica Šljukić.
Ono što je slično u današnjim i nekadašnjim industrijskim organizacijama jeste izraženo hijerarhijsko i centralizovano odlučivanje.
Među važnim nalazima ove studije je i onaj koji svedoči o otuđenosti od posla, odnosno o tome da zaposlene u industriji u Srbiji na rad podstiče isključivo zarada. Potreba za stvaranjem nečega novog motiviše tek 6,8 odsto ispitanika, što upućuje na to da je rad za ogromnu većinu isključivo sredstvo obezbeđivanja plate, a ne cilj sam po sebi.
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
