Izvor: Radio 021, 04.Avg.2020, 19:02
Imunizacija poezijom: Duško Domanović, pesnik futurističkog pluskvamperfekta
Poetski brevijar "Ono što smo bili" precizna je arhiva našeg musavog prezenta koja hrabri da pomislimo da bismo morali i mogli bolje i drugačije da živimo. Napisao ga je pesnik koji je sve svoje od reči svojih sazidao.
Nije tačno da više nema pesnika proroka, onih koji se "prejedu sna, a zemlje ostanu gladni", onih što - od vetra - pijani jurišaju na kapije laži, rastavljajući njene markantne mladeže i rastegljive padeže.
Jedan takav istinski pesnik, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << od kiše maglu plete, a od magle vazduh zida, sve je svoje od svojih reči sazidao. On je pesnik futurističkog pluskvamperfekta čiji su čelični stihovi nikli iz ovog našeg musavog prezenta.
Duško Domanović mu je ime i nedavno je u odjeku svoje samoće ispisao novu zbirku poezije. Taj njegov znalački posložen poetski brevijar zove se "Ono što smo bili", nadvijen je nad sopstvenom senkom i mrakom što huči iz utrobe sveta, i vrlo jasno svedoči o tome zašto je perfekat naš prezent koji vodi u sumnjivi futur.
Kao tek retki pesnici danas, Domanović se ne kiti velikim rečima, ne mlati praznu slamu njima, ne stvara promaju pogrešnih značenja, nema kod njega manjka ljubavi, nema ni prezira, jeda, ni gorčine. Ali ni besa, iako mu stihovi vulkanski pršte kao varnice što frcaju iz vatre.
Takvo ispisivanje sveta, iz frekvencija koje nisu dostupne - ali su ipak razumljive - svima, moguće je samo ako nisi neki mletački trgovac koji, kad god je to moguće, pazar umešno tvrdi, kapitalizujući debelo svoje metafore i hiperbole, neki južni deo zemlje Srbije ili zlatna žita vojvođanska i lucerku žutu.
Domanović, izvesno je, nije ušuškan u svilene kukavičluke - a priznaje da ih i on ima, i ne očijuka sa sopstvenim dželatima - tu je već opasno kategoričan, i baš zato je njegova poezija, uostalom kao i proza njegovog slavnog prezimenjaka Radoja, dragoceno ostrvo smisla u moru govana u kojima plivamo do guše.
Možda se baš zato u knjižarskim rafovima, među knjigama "bezopasnih pesnika koji su svet učinili opasnim mestom za življenje", koji u svojim biografijama imaju sve nagrade sa imenima pesnika pravih, ne može naći "Ono što smo bili". Što je živa šteta, jer bi imunizacija tim štivom - nek ovom prilikom oproste nedodirljivi Cink, vitamini B, C i D - mogla da bude presudna, ne samo za dve naredne ključne nedelje, već uopšte, onako suštinski važna za nas.
Zato, ovog leta "što na žurbu miriše", dok osluškujemo "kako nam plače sve ono što smo bili", treba čitati poeziju što bilduje emocije na leru. Domanovićeva se može poručiti preko FB profila pesnika. Vredi truda, jer potanko podseća zašto "to što proleća rađamo ne znači da smo živi".
Možda bi trebalo prvo oživeti, jer tek potom pravo buđenje sledi...
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
