Izvor: Kurir, 31.Jan.2011, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST BIVŠE NARKOMANKE: MOLITVA UMESTO IGLE
Dejana Ćirlić (33), koja se petnaest godina drogirala, spas pronašla u manastiru Uspenja presvete Bogorodice, gde boravi u Ženskoj kući
BAČKO PETROVO SELO - Narkomanski pakao zamenila verom!
Dejana Ćirlić (33) iz Novog Sada pre skoro dve godine postala je štićenica Ženske kuće koja se nalazi pri manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu. Narkomansko posrtanje zamenila je manastirskim životom, koji je i Dejani i njenim sestrama ispunjen >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << molitvama i verom da će pobediti pošast koja im je zatrovala um, dušu i telo. U potresnoj ispovesti za Kurir, narkomanka s petnaestogodišnjim stažom priznaje da je ovde naučila da se bori da ne ugađa sebi:
- Kao trinaestogodišnja devojčica završila sam na psihijatriji popivši veću količinu neuroleptika. U to vreme roditelji su mi se razveli. Počela sam da pijem alkohol, gutam razne tablete i pušim marihuanu. Neko vreme provela sam s rođakom u Rusiji, gde smo se drogirale. Po povratku u Srbiju probala sam heroin, uzevši ga odmah intravenozno. Šest godina pila sam čaj od maka i povremeno uzimala heroin. Nisam znala da sam se navukla - bez ustezanja govori Dejana.
Desetak godina Dejana je radila u novosadskim kafićima, a neko vreme i kao honorarac u tamošnjim medijima. Dvostruki život i narkomansko lice dobro je prikrivala, pa najbliži dugo nisu ništa slutili. Dve godine je u „Metadonskom centru" dobijala „metadon".
- Majčina želja da mi pruži neku sigurnost i otvori kafanu pokazala se kao greška. Počela sam mnogo da pijem. Budila sam se u pet ujutro, čekala da se otvori prodavnica da bih kupila votku. Na posao nisam odlazila dok ne iskapim litru votke, a onda sam u kafani nastavljala da pijem. Mučeći se sa alkoholom, počela sam da se viđam s nekim ljudima i vratila se heroinu.
Pet dana uzastopno sam se „overavala" i dospela u fazu kad mi je bilo svejedno šta će sa mnom biti. Brat je video šta se dešava i saopštio roditeljima da mi je potrebna pomoć. Moje posrtanje završilo se dolaskom u Žensku kuću. Pre nego što sam se odala narkoticima, nisam odlazila u crkvu - priča Dejana.
U manastiru 15 devojaka
„Ženska kuća" u Bačkom Petrovom Selu deo je zajednice „Zemlja živih", koju je pokrenulo bratstvo manastira Kovilj kod Novog Sada kako bi pomogli zavisnicima. Pravo na „proveru" - kraći odlazak kući - štićenice dobijaju nakon godinu dana u zajednici, gde ne dobijaju „blokatore", već molitvom jačaju volju u borbi protiv zavisnosti.
- Ovde se nalazi petnaest devojaka iz Beograda, Svilajnca, Subotice, Zrenjanina i drugih mesta. Jedno vreme najmlađa štićenica imala je samo 14 godina, a najstarija 38. Vreme provodimo u molitvi, radu, razgovoru i „podeli" - javnim ispovestima nakon večere - kaže Dejana.
