Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Apr.2009, 21:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I novosadski Jermeni obeležili Dan genocida

NOVI SAD, JEREVAN - Više hiljada Jermena položilo je danas cveće na spomenik žrtvama masovnog pokolja Jermena koji su počinili Turci tokom Prvog svetskog rata. Godišnjicu stradanja milion i osam stotina hiljada Jermena, koje su davne 1915. godine Turci pogubili, skromno je obeležila i nekolicina Jermena od ukupno 50, koliko ih danas živi u Novom Sadu.

Pored činjenice da su pravoslavne vere, jermenski i srpski narod vezuje tragična sudbina.

Još u 13. veku Jermeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su naselili ove krajeve i pominju se kao jedni od osnivača Petrovaradina...

Jermenski majstori su, između ostalog, gradili i fruškogorske manastire. Za RTV o tome govori Lejla Hakobjan, predsednica Društva Srpsko-jermenskog prijateljstva, osnovanog pre osam godina.

Jermenska crkva u Novom Sadu prvobitno je bila izgrađena 1746. godine, da bi 100 godina kasnije izgorela, a hram je obnovila novosadska dobrotvorka Marija Trandafil.

Crkva je ponovo, zbog proširenja Bulevara Mihajla Pupina, srušena pre 46 godina, a Društva Srpsko-jermenskog prijateljstva čeka da gradske vlasti ispune svoje obećanje i ponovo izgrade novu jermensku crkvu.

Inače u centru Novog Sada, na platou kod podzemnog prolaza, preko puta „Bazara", nalazi se spomen ploča, nastradalim jugoslovenskim pilotima koji su 1986. godine nosili pomoć jermenskom narodu, koji je bio pogođen stravičnim zemljotresom u kojem je stradalo 50 hiljada ljudi.

Turska priznaje, ali i redukuje

Pokolj Jermena tokom Prvog svetskog rata Jerevan i drugi u svetu smatraju genocidom. Turska prihvata činjenicu da su Turci u vreme Otomanskog carstva ubili veliki broj pravoslavnih Jermena, ali negira da je ubijeno 1,5 miliona Jermena, odnosno da je reč o genocidu.

Prema tradiciji, američki predsednik Barak Obama izdaće saopštenje povodom ubistava Jermena, ali se ne očekuje da će ovom prilikom upotrebiti termin genocid, s obzirom da su Ankara i Jerevan danas najavili da će normalizovati međusobne odnose.

"Svaka od naših nevinih žrtava ima ime, porodicu, svoju priču", izjavio je predsednik Jermenije Serž Sarksijan, čiji su razgovori sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom prošle godine utrli put postizanju sporazuma.

Priznavanje genocida nije uslov

"Proces priznavanja genocida nad Jermenima nije usmeren protiv turskog naroda i priznavanje genocida od strane Turske nije preduslov za uspostavljanje bilateralnih odnosa", izjavio je Sarksijan.

Diplomate ističu da "mapa puta" tek treba da bude potpisana i da ona utvrđuje vremenske rokove za postepeno uspostavljanje diplomatskih odnosa, otvaranje tursko-jermenske granice i rad na "komisiji istorijskih razmera" koja bi se pozabavila jermenskim tvrdnjama o genocidu.

Turska je zatvorila granicu prema Jermeniji 1993. godine u znak solidarnosti sa muslimanima u Azerbejdžanu tokom njihovog sukoba sa jermenskim separatistima u regionu Nagorno-Karabah.

Jermenski nacionalisti i dijaspora protive se obnavljanju odnosa sa Turskom dok ona ne prizna da su masovna ubistva Jermena bila genocid.

Nacionalistička Jermenska revolucionarna federacija (ARF) najavila je da će da preispita učešće u vladajućoj koaliciji zbog najavljenog sporazuma sa Turskom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...