Izvor: B92, 17.Sep.2010, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I dalje bez većeg poreza za bogate

Novi Sad -- Ministarstvo finansija je u više navrata najavljivalo je da će uvesti progresivne stope poreza po kojma će bogatiji plaćati više, ali do toga ipak nije došlo.

Veći porezi univerzalni su lek koji se najavljuje za pokrivanje deficita, odnosno, rupe u republičkom budžetu, samo je pitanje koje se postavlja ko će to platiti.

Novca uvek treba, podaci za prvu polovinu godine govore da su budžetski prihodi iznosili 301,6 milijardi dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

To je sedam odsto više u odnosu na isti period prethodne godine ali je smo u tom periodu zabeležili deficit 54,6 milijardi dinara.

O tome zašto se bogati uvek izmigolje stručnjak za oblast poreza Đerđ Pap kaže da su bogataši uvek za korak ispred ideja državnih organa i dok se propis donese oni su već našli rešenje i izvuku se na vreme.

"Sigurno treba primeniti drugačiji pristup", kaže Pap.

Kod nas se još uvek smatraju bogatim oni koji plaćaju porez na dohodak .To su ljudi koji zarađuju nešto preko 15.000 evra godišnje, onima koji zarađuju prosečne plate zastaje dah, ipak to nije novac koji se može smatrati za bogatstvo. Mnogi zarađuju i više. Tako je najbogatiji Vojvođanin za 2009. u poreskoj prijavi upisao sumu od 79,3 miliona dinara.

Pa kada se uporede ove sume onda se postavi opravdano pitanje, treba li uvesti progresivne stope kod oprezivanja? Mi već imamo tako nešto.

Porez na dohodak građana po stopi od deset odsto plaćaju oni koji su zaradili prosečnu godišnju platu u Srbiji pomnoženu sa šest, a preko toga stopa je 15 odsto. Treba li uvesti i treći stepenik?

"Protivnik sam velikih raspona i progresivnih stopa, pa već zbog prirode ovakvog obračuna poreza plaćaju više oni koji su prijavili veće sume", kaže Milica Bisić, profesor na Univerzitetu Singidunum.

"Ukoliko su rasponi veći i uopšte poreska politika oštrija prema imućnima ,veća je šansa da oni promene adresu i odu u neku od zemalja poreskih rajeva. Mislim da kod nas nije problem u visini stopa već u naplate poreza.Da bismo dobili efikasniji sistem, potrebno je da poreski sistem bude elektronski povezan. Poreznici treba da imaju dobru evidenciju i tek onda je moguće napraviti dobre procene o tome ko ispunjava a ko ne svoje poreske obaveze. Obveznicima treba što više olakšati naplatu poreza. Znači elketronke prijave i plaćanja su veoma poželjni. Isto važi i za prihode po osnovu carina. Mislim da bi efikasniji način naplate mnogo više popunio državnu kasu nego novi porez sa visokim stopama", navodi Bisićeva.

Šta će biti dalje, videće se, tek, na meti većih poreskih prihoda nisu samo bogati već i oni drugi.

Tako se letos pojavila ideja da se izjednače stope poreza na dodatu vrednost. Umesto dve od osam i 18 odsto svi bi prešli na ovu veću .Ta bi nemionovno značilo veće cene ulja, šećera, mleka i drugih osnovnih životnih potrepština.

Od ideje se, za sada,odustalo,veći porez značio bi veće cene a to bi inflaciju poguralo na više. U vreme kada nam snabdevanje ovim artiklima bez kojih ne može nijedno domaćinstvo opasno škripi povećanje poreza pa i cena bio bi veoma nepopularan potez..

Ipak, ideja oko jedne stope PDV-a govori nam da su kod nas siromašni još uve poreski izdašnija kategorija od bogatih ma koliko to bilo apsurdno.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...

Šumadija Press: I dalje bez većeg poreza za bogate