Izvor: Novine novosadske, 22.Okt.2012, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Afrikanac deli sudbinu radnika „Partizanskog puta”
Afrikanac Rustik Everist Žerar u potrazi za boljim životom došao je u našu zemlju još 1976. godine iz Centralnoafričke Republike i od tada deli dobro i zlo, najpre, sa Beograđanima, a poslednju deceniju i sa Novosađanima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << Danas živi u barakama u okviru GP “Partizanski put” u Sremskoj Kamenici.
U “Partizanskom putu” zaposlio se 2000. godine. Tada je radio laboratorijske poslove, da bi dve godine kasnije došao u Sremsku Kamenicu, gde i danas živi.
- Radio sam sve od laboratorijskih poslova do građevinskih. Nisam birao. Sada delim sudbinu svih radnika. Čekam zaostale plate. Nemam posao, a prijatelji koje sam ovde upoznao pomažu mi kako bih preživeo. Aktivno tražim posao, ali niko
ne želi da me primi čak ni kao volontera, bez obzira na to što govorim afrički, engleski, francuski i srpski – priča Rustik dok čeka restrukturiranje preduzeća i novo zaposlenje.
U barakama “Partizanskog puta” u Sremskoj Kamenici živi sedam porodica bivših radnika firme, od kojih pet deli zajedničko kupatilo. Stanari baraka pet meseci nemaju struju, jer dugovanja “Elektrovojvodini” prelaze milion dinara.
- Imam dve prosotrije koje koristim preko dana. Nemam struju, pa odlazim kod prijatelja da prespavam jer ne mogu ovde da sedim u mraku – kaže Rustik i dodaje da ga tište iste muke kao i većinu građana Srbije.
- Platu nisam dobio više od 20 meseci. Snalazim se kako znam i umem. Obavim neki fizički posao, a pomažu mi i prijatelji – priča Rustik.
Kako kaže, u Jugoslaviju je došao da studira jer su sedamdesetih u Centralnoafričkoj Republici bili nemiri.
- Tražio sam bolje uslove za školovanje i želeo normalan život. Međutim, stvari su se značajno promenile i sada ponovo tražim bolje uslove za život – priča Rustik. Do danas je u domovini bio samo jednom i to 1982. godine.
- Sredinom osamdesetih sam posetio majku. Tada nisam ni sanjao da će to biti poslednji razgovor s njom jer je u međuvremenu preminula, a u domovinu više nisam odlazio. Sada više nije pitanje da li želim otići tamo, već da li sam u
mogućnosti – objašnjava Rustik.
Humanitarnim radom protiv siromaštva
Tokom rata, devedesetih godina pomagao je izbeglim i raseljenima posredstvom humanitarnog rada u organizaciji “Tabita”. “Volontirao sam jer znam koliko je teško ljudima u ratnom okruženju. Skupljao sam odeću i hranu, koju smo delili najugroženijem stanovništvu. Ovde sam preživeo sve ratove koji su zadesili Jugoslaviju, pa i bombardovanje”, priseća se Afrikanac.
Izvor: 24 sata
Nastavak na Novine novosadske...
