Izvor: Radio 021, 04.Okt.2020, 14:16
Hrvatska dobija "Muzej lažnih vesti"
Hrvatska će početkom oktobra dobiti Muzej lažnih vesti, u prvoj fazi zamišljen kao veb-stranica sa svedočanstvima novinara i stručnjaka, bazom lažnih vesti, alatima za razvoj medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja i prepoznavanje i borbu protiv "fejk njuza"(fake news).
Začetnik projekta hrvatskog Muzeja lažnih vesti Lordan Prelog rekao je da je "najefikasnija borba protiv 'fejk njuza' dalji razvoj kvalitetnog, odgovornog i na činjenicama utemeljenog novinarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uz istovremeno osvešćivanje građana o opasnosti i raširenosti lažnih vesti, ali i njihovo podsticanje na kritičko razmišljanje i potrebu medijskog opismenjavanja, naročito među mladima".
Kako prenosi Hina, projekat Muzeja lažnih vesti nastao je na temelju višegodišnjeg rada Instituta za nove medije i elektronsku demokratiju (InMed) koji više od 20 godina organizuje međunarodnu konferenciju Informacijska tehnologija i novinarstvo u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku.
Prema Prelogovim rečima, InMed je jedina organizacija u Hrvatskoj član SOMA-e (Social Observatory for Disinformation and Social Media Analysis), jedne od vodećih mreža institucija koje se bave otkrivanjem lažnih vesti i modela njihovog širenja.
Prelog je rekao da planira da prikupi što veći broj svedočanstava poznatih novinara i eminentnih stručnjaka iz medija, komunikacija i ostalih srodnih područja koji su se u radu susreli s pojavom dezinformacija.
Prelog ističe da je pojam "dezinformacija" puno precizniji od kovanice "fejk njuz" koju je popularisao američki predsednik Donald Tramp nakon predsedničkih izbora 2016. On je dodao da je "Kler Vordl (Claire Wardle) svetski autoritet za proveru činjenica", podelila "lažne vesti" u tri grupe.
Prva je "misinfomejšn"(misinformation) nenamerne greške u tekstu ili interpretaciji statističkih podataka i slično, druga je "disinformejšn" (disinformation) u potpunosti izmišljen ili manipulisan sadržaj i namerno stvaranje teorija zavere ili neutemeljenih glasina i treća "malinformejšn" (malinformation) objava sadržaja s ciljem direktnog nanošenja štete pojedincu ili određenoj instituciji.
Obeeležja lažnih vesti su namerna promena konteksta, datuma i/ili vremena originalnog sadržaja. Radi uverljivosti, obično sadrže "zrnce istine", tačnu ili delimično tačnu manje važnu (pod)informaciju i to manje ili više vešto upakovanu u isfabrikovan sadržaj koji vrlo lako može "informisati" neupućenog, neinformisanog i, nažalost, najčešće nedovoljno medijski "pismenog" korisnika.
Prva dva tipa lažnih vesti najčešće se šire na društvenim mrežama, a javnost, pogotovo novinari, najveću pažnju treba da posvete poslednjoj, najopasnijoj vrsti "zloćudne informacije" jer upravo takve lažne vesti mogu naneti najveću štetu pojedincu, kompaniji, nekoj organizaciji, pokretu, političkoj stranci i zaključno celom društvu, a štetu trpi i sam novinar ili medij koji nasedne" u nekritičkom prenošenju te vesti, naveo je Prelog.
Autor: Hina, Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
