Izvor: Radio 021, 22.Dec.2014, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitna pomoć prebukirana, građani nezadovoljni
Služba Hitne pomoću tokom poslednja dva meseca obavlja tri puta više transporta pacijenata nego što je ranije bio slučaj, što zbog dugih čekanja osećaju i građani.
Kapacitet za transport pacijenata nije dovoljan, kaže za 021 direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć "Novi Sad" Bogdan Živanović. On tvrdi da su toga svesne ustanove koje za prevoz pacijenata, bez obzira na njegovo zdravstveno stanje, zovu Hitnu pomoć i time prave duge liste čekanja na transportno vozilo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Kako kaže, nije mu jasno zbog čega se zaduženja koja, inače, ne bi trebalo da vrši Hitna pomoć, prebacuju na Hitnu, a građani su nezadovoljni sporošću pružanja ovih usluga. Jedna od nezadovoljnih je Novosađanka J.N, koja je želela da ostane anonimna, a za 021 tvrdi da je tri sata čekala vozilo Hitne koje je trebalo da odveze njenog oca iz Instituta za plućne bolesti do kuće.
"Do 15 časova čekali smo vozilo koje je sestra na Institutu pozvala oko podne. Kada je ono konačno došlo, nije bilo prostora da mog nepokretnog oca smestimo kako treba, jer se u isto vreme prevozilo više pacijenata i on je morao da se skupi i trpi bolove. To je narušilo njegovo zdravlje", kaže naša sagovornica, koja je razočarana nehumanim uslovima funkcionisanja našeg zdravstva. "U lečenje neću da zalazim. Nije mi jasno kako niko od uključenih strana - Institut za plućne bolesti, Hitna pomoć, pa i Kućno lečenje, čije usluge moj otac koristi, ne sarađuju u najboljem interesu građana", navodi ona.
Da problemi u radu službe transporta Hitne pomoći postoje potvrđuje direktor ove službe Bogdan Živanović, koji za 021 kaže da je u poslednje vreme Hitna pomoć prebukirana. Tvrdi da se to dešava usled neorganizovanosti ostalih ustanova, koje sav transport prebacuju na tu službu.
"Prema kardovskom planu Ministarstva zdravlja, mi imamo dovoljan broj zaposlenih. Međutim, taj broj je trenutno ispod našeg lokalnog normativa, iako imamo dovoljno vozila. Problem je u činjenici da na nas prebacuju odgovornosti koje nisu u našoj nadležnosti, poput prevoza pacijenata. Na primer, beogradska hitna pomoć na dva miliona stanovnika ima 90 vozila, a Novi sad na 400.000 stanovnika ima 40 vozila. Mi imamo deset transportnih ekipa, koji su sasvim normalno funkcionisali do pre dva meseca. Međutim, pojedine zdravstvene ustanove su počele da nas tretiraju kao taksi službu, pa nam se broj transporta utrostručio", kaže Živanović.
On dodaje da se ni od Kliničkog centra Vojvodine, ni od Instituta u Sremskoj Kamenici ne dobija informacija u kakvom stanju se nalazi pacijent pre slanja vozila. "Možda ni ti zaposleni koji zovu Hitnu pomoć nisu upoznati sa stanjem pacijenta. Nama je veoma bitno da znamo stanje pacijenta pre nego što reagujemo", kaže on i postavlja pitanje finansiranja prevoza pacijenata.
Zavod za hitnu pomoć je nedavno potpisao ugovore o finansiranju transporta sa sva tri instituta u Sremskoj Kamenici jer, iako bi trebalo, ti instituti nemaju svoja vozila za transport, a ne poseduje ih ni KCV. Pravilima je definisano da zdravstvena ustanova snosi troškove prevoza, pa je došlo do zloupotrebe odgovornosti, tvrdi Živanović.
"S obzirom na to da ostale ustanove ne poseduju sopstvena vozila za transport, zakon kaže da se mora napraviti ugovor sa najbližom ustanovom koja bi tu uslugu mogla da pruži, a ta ustanova ujedno i snosi troškove prevoza. U ovom slučaju, to je Hitna pomoć, pa je sada počela da se zloupotrebljava ta naša sposobnost. Trenutno smo u pregovorima sa Poliklinikom i Domom zdravlja kako bi se sva zakazivanja u tim ustanovama dojavila nama i mi barem znali da na vreme organizujemo adekvatan prevoz za pacijente. Jedno vozilo Hitne pomoći treba da obiđe i prigradska naselja kada razvozi pacijente, što dovodi do dugih čekanja na transport. Jasno je svima da u ovoj situaciji ne možemo dobiti veći broj ljudi, što je problem koji postoji godinama", kaže za 021 direktor Hitne pomoći.
On dodaje da su zaposleni u drugim ustanovama ranije bili kolegijalniji i nisu za svakog pacijenta zvali Hitnu pomoć.
"Jedina varijanta koja nam sada ostaje jeste da zakazujemo transporte, ali za tu opciju nam treba saradnja sa svim zdravstvenim ustanovama u gradu. Takođe je neophodno da se nalozi za transport izdaju samo pacijentima kojima smo zaista prekopotrebni. Naravno da nećemo dozvoliti da teški pacijenti satima čekaju transport, ali za to moramo da znamo u kakvom je on stanju", kaže Živanović. (Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
