Izvor: Radio 021, 18.Dec.2017, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani slabo informisani o ratovima devedesetih
Građani Srbije su malo obavešteni o jugoslovenskim ratovima tokom 1990-ih godina, o ratnim zločinima i suđenjima optuženima za ratne zločine, pokazalo je istraživanje Demostata, čiji je rezultat predstavljen u Medija centru u Beogradu.
Većina od 54 odsto ispitanika istraživanja urađenog za potrebe dnevnog lista "Danas", tvrdi da nema potrebu za inforisanjem o suđenjima za ratne zločine, a 35 odsto je izjavilo da donekle ima potrebe, a tek svaki deveti ispitanik (11 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << odsto) navodi da ima potrebu za informisanjem o tim suđenjima.
O ratovima i suđenjima se najčešće informišu putem medija - 72 odsto preko televizije, 14 odsto iz novina, 13 odsto putem interneta i jedna odsto putem radija, dok 54 odsto anketiranih smatra da RTS treba da prikazuje suđenje za ratne zločine. O Haškom tribunalu građani Srbije imaju pretežno negativan stav koji se ogleda u tvrdnjama o neobjektivnosti i pristrasnosti Tribunala, u brojnim zamerkama na njegov rad i u stavu o malom doprinosu Tribunala saznavanju činjenica o ratovima tokom raspada SFRJ.
Više od polovine, 56 odsto anketiranih, tvrdi da je Tribunal neobjektivan i pristrasan, 22 odsto da je malo objektivan, 16 odsto da je osrednje objektivan, a šest odsto da je prilično ili visoko objektivan. Prosečna ocena rada tribunala je loša, 1,72.
Građani su kritični i prema radu države Srbije u vođenju postupaka za ratne zločine, ali i prema objektivnosti i nepristrasnosti tužioca za ratne zločine i sudija. Međutim, i pored togam dva i po puta je više onih koji smatraju da bi u Srbiji bilo moguće pravično suđenje kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, nego onih koji misle da nije.
Da je Ramuš Haradinaj kriv za ono za šta se sumnjiči, smatra 64 odsto javnog anktiranih, a tek svaki stoti smatra da Haradinaj nije kriv. Ogromna većina se protivi političkoj rehabilitaciji osumnjičenih, osuđenih i pravosnažno osuđenih za ratne zločine - bilo da je reč o obavljanju državnih funkcija, ili o učešću u politici.
Istraživanje je pokazalo da 71 odsto ispitanih zastupa stav da nije prihvatljivo aktivno učešće u političkom životu osoba koja su pravosnažno osuđene, a svega četiri odsto smatra da je prihvatljivo, dok 71 odsto ispitanika smatra da osumnjičenima za ratne zločine ne treba dozvoliti obavljanje državnih funkcija.
Autor: Beta
.jpg)
