Izvor: Radio 021, 26.Nov.2016, 22:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani Srbije sve češće idu na bolovanje
Postali smo bolesna nacija, bar ako je suditi po podatku da zaposleni u Srbiji iz godine u godinu sve više odsustvuju s posla zbog bolovanja.
Kada se na to dodaju tvrdnje iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) da je smanjen broj lažnih bolovanja, postaje jasno da se sve više suočavamo sa raznim bolestima zbog kojih ne možemo da radimo. A pritom, odlazak na bolovanje i košta, s obzirom na to da se zarada umanjuje.
Prema podacima RFZO za nekoliko godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << unazad, tokom 2013. godine zabeleženo je ukupno 276.950 slučajeva privremene sprečenosti za rad. U 2014. godini taj broj je skočio na 283.199. Tokom prošle godine cifra je dodatno porasla na 299.156. U prvih devet meseci ove godine na bolovanje je otišlo 216.017 ljudi, pa je jasno da će do 31. decembra brojka u najmanju ruku dostići prošlogodišnju.
U procentima, broj bolovanja u 2014. godini beleži rast od 2,3 odsto u odnosu na 2013. godinu, dok je u 2015. godini taj rast 5,7 odsto. Ova statistika se odnosi samo na bolovanja duža od 30 dana, za koje se naknade isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja, dok ona kraća, koja plaća poslodavac, niko ne evidentira.
S druge strane, kako navodi direktorka RFZO Verica Lazić, lažna bolovanja su u velikoj meri iskorenjena rigoroznijim merama.
"Pošto su bolovanja do 30 dana u nadležnosti izabranog lekara, RFZO nema podatke da li ima medicinski neopravdanih bolovanja kraćih od tog roka. Lekarske komisije RFZO kod zaključivanja bolovanja preko 30 dana nastoje da spreče moguće zloupotrebe prava na bolovanje", objašnjava Lazić za "Blic".
Ako poslodavac posumnja da je neko na lažnom bolovanju do 30 dana, može da traži reviziju bolovanja izabranog lekara od strane lekarske komisije, koja poziva osiguranika na pregled.
I u domovima zdravlja tvrde da je znatno smanjen broj zloupotreba.
"Vrlo malo ima neopravdanih bolovanja. Ljudi najčešće idu na bolovanje kada su u pitanju akutne bolesti ili ozbiljne povrede. Pacijenti verovatno maksimalno koriste razne druge vrste pravdanja odsustva sa posla", objašnjava dr Branka Lazić, načelnica opšte prakse DZ "Stari grad" u Beogradu.
Ako se utvrdi zloupotreba, osiguranik nema pravo na naknadu zarade bez obzira na isplatioca, a moguće su i druge pravne posledice propisane Zakonom o radu.
Za vreme bolovanja osiguraniku se zarada umanjuje za 35 odsto, osim u slučaju trudničkog bolovanja i bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kada se zarada ne umanjuje.
Podsetimo, samo u prvih šest meseci ove godine, zbog različitih tumora, na bolovanju dužem od 30 dana bilo je 7,84 odsto zaposlenih više nego u istom periodu prošle godine. Sa ovom dijagnozom se, nažalost, najviše i povećao broj zaposlenih koji su privremeno sprečeni za rad, što direktno održava poražavajuću statistiku prema kojoj od karcinoma godišnje u Srbiji oboli oko 33.000 ljudi.
Dodajmo još da privatni poslodavci sve češće proveravaju da li su njihovi zaposleni zaista na bolovanju. Više o tome možete pročitati OVDE.
Autor: Novosti, Blic
