Izvor: Blic, 09.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad bez zarade na Egzitu
Novi Sad je grad domaćin najvećeg muzičkog festivala jugoistočne Evrope, mesta na koje se početkom jula slije 160.000 turista, grad koji na tacni dobije svakog leta oko 60.000 stranih gostiju. Iako za to vreme samo hoteli u džep stave pola miliona evra, čini se da grad ne čini mnogo da poveća dotok novca u svoj budžet.
Nema organizovanih tura, programa za strance, turističkih promocija, pa ni zvaničnih podataka o tome koliko novca stigne u novosadski budžet, privredu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ugostiteljstvo. Stoga ne čudi utisak da su jedini koji su pokušali nešto da zarade od festivala konobari sa tripliranim cenovnicima, taksisti koji deru i preprodavci pića koji se postave uz Varadinski most, duž puta ka festivalu. Samo prošle godine, za vreme festivala, u Novi Sad (grad u kome živi 320.000 ljudi) slilo se 160.000 duša. To znači da je na četiri dana grad porastao za čak 50 odsto. Po podacima samog festivala. za ta četiri dana zarada je oko 20 miliona evra. Ipak, koliko je tog novca ostalo u gradu, u zvaničnim novosadskim institucijama ne postoje podaci. Najviše govore procene da jedan stranac ostavi u gradu oko 20 evra po danu u vanpansionskoj potrošnji, a to znači oko ćetiri miliona evra za vreme festivala.
Iako ove sume nisu beznačajne za Novi Sad, čini se da u gradu slabo ko razmišlja kako bi povećao zaradu i od festivala izvukao maksimum. U vreme festivala u Novom Sadu nema pojačanih organizovanih tura za turiste. Osim nekoliko info-pultova koje postavi sam festival, nema nikakvih putokaza, ni ka Tvrđavi, ni ka bilo kom spomeniku kulture, muzeju, bilo kakvom objektu u gradu. Trebalo je sedam godina festivala da se vlasti odluče da vozače GSP bar nauče da izgovore na engleskom koliko košta karta. Inspekcije koja bi trebalo da iskoreni višestruke cenovnike, divlje taksiste, da se pobrine za bezbednost turista, nigde nema, nema čak ni dežurstva tog vikenda kada je festival. Grupi Britanaca koja je htela da se žali jedne od prethodnih godina rečeno je da se javi u ponedeljak! U krajnjoj liniji, za ovih deset godina niko se ne seća da je ijedan gradonačelnik pokušao da se sretne sa preko 1.000 stranih novinara koji tada borave u gradu i pokušao da im nametne još jednu temu za izveštavanje - Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju kao turističku destinaciju. Da li će biti drugačije ove godine, u Turističkoj organizaciji Novog Sada teško je saznati.
- O tome treba da pitate organizatore festivala - odgovor je koji novinar dobije nakon što upita kako se grad sprema za festival.
Sa druge strane, Novosađani su vrlo dobro shvatili koliki profit može da ostvari svaki stanovnik grada koji ima ovakav festivala. Za stranca privatan smeštaj za ta četiri dana, i to u stanu u kome ima još najmanje petoro, koštaće oko 350 do 500 evra, onoliko koliko stanodavac inače ne bi mogao da dobije za ceo mesec. Pivo u kafiću u centru grada koštaće između sedam i deset evra, pa će čak i dvolitarska boca domaćeg piva u nekoj trafici koštati duplo. Ali samo ako govorite engleski.
Joj, izvini, brate, mislio sam da si stranac. Naravno da pivo nije 500 dinara - izvinjenje je koje ce stići od trafikanta jer gazda je tako tražio.
Čak i stanovnici Podgrađa Tvrđave, uvereni da imaju pravo da bar zarade kada im već gruva četiri noći pod prozorima, tih dana prodaju za 200 dinara iz korita sa hladnom vodom pića kupljena u megamarketu. Dovitljivi štampaju majice sa natpisom „Exit”, rezbare priveske za ključeve" I jedan dečji festival dobio je ime „Bebi Egzit” jer su organizatori bili svesni da će to privući publiku.
- Nažalost, naše društvo nema kulturu održivog razvoja, a ona je, uz kreativnu industriju, jedna od najznačajnijih pojmova u svetu. Kreativna industrija, kakvoj pripadaju i „Egzit” i „Bebi Egzit”, mnogim zemljama čini i po četvrtinu društvenog proizvoda, po 18 odsto otvorenih radnih mesta. Mi kao da još nismo u stanju, niti na tom nivou kulturnog razvoja, da taj događaj na Tvrđavi pojmimo kao pozitivan, kao nešto što nam donosi pregršt pozitivnih poena i pozitivnu predstavu o nama kao društvu, kao nešto što može poslužiti kao platforma za potpuno nove programe i aktivnosti. Stoga iz njega i ne izvlačimo maksimum - kaže Đorđe Mojić, direktor „Bebi Egzita”.
I Vuk Garaca, magistar sa Katedre za turizam Prirodno-matematičkog fakulteta, smatra da Novi Sad izvlači izuzetno malo sredstava iz festivala „Egzit”.
- Prvi problem je što niko ne beleži vanpansionsku potrošnju, a drugi što zaista nigde ne možete da vidite koliki su realno prihodi i efekti festivala. Novac od karata nije novac javnog sektora već organizatora, kamp u kome boravi većina stranaca takođe donosi zaradu festivalu a ne gradu, Tvrđava na kojoj se festival organizuje daje se festivalu bez naknade, baš kao i usluge javnih preduzeća. Pitanje je koliko grad uopšte zaradi od festivala, izuzev restorana i prodavnica u kojima se posetioci hrane - kaže Garaca.
Po njegovom mišljenju, takva situacija ne čudi kada se uzme u obzir da Novi Sad nema plan razvoja turizma, da je jedino telo koje misli o razvoju turizma ministarstvo, a ono ipak ne može rešavati lokalna pitanja.
- Nije to pitanje samo „Egzita”, već grada uopšte. Turizam u gradu neće donositi zaradu dok god nema strategije razvoja - napominje Garaca.
A da bi stranci bili spremni da ostave novac u gradu pokazuje anketa koju je vodila Garacina koleginica Lolita Zakić, asistentkinja na istoj katedri.
- Pokazalo se da su posetioci izuzetno zainteresovani da posete kulturne znamenitosti, da posete Sremske Karlovce ili Beograd, ali da im to niko ne nudi na adekvatan način. Takođe, požalili su se da nigde ne mogu da nađu adekvatnu ponudu suvenira - otkriva Zakićeva potvrđujući da Novi Sad nije spremio za festival ni najosnovnije.
